Danas odluka o prekidu štrajka u zdravstvu
Da li će štrajk zaposlenih u zdravstvu biti nastavljen znaće se danas posle razgovora predstavnika reprezentativnih sindikata u zdravstvu sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, na kom bi trebalo da se dogovori da li će Uredba o korektivnom koeficijentu plata u zdravstvu početi da se primenjuje i kakva će ona biti.
To je jedini konkretan zaključak posle jučerašnjeg protesta, koji je na beogradskom Trgu Nikole Pašića organizovao Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Inače, po rečima Zorana Savića, predsednika ovog sindikata, zdravstveni radnici ne odustaju od zahteva da se ne primenjuje uredba po kojoj se osnovica plate svih zaposlenih u zdravstvu smanjuje za 10 odsto. Dr Dragan Cvetić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji se u štrajku nalaze još od utorka, 17. aprila, kaže da su spremni da štrajk okončaju i odlukom nadležnih da se primena uredbe odloži za kraj godine.
Okupljenim zdravstvenim radnicima juče se obratio i ministar zdravlja profesor dr Zoran Stanković, ali je dočekan zvižducima kada je pokušao da objasni da ovom uredbom suštinski plate neće biti smanjivane, već će se napraviti razlika između onih koji rade i ispunjavaju normu i onih koji to ne rade. Štrajk su juče nastavili članovi Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, poštujući odredbe o minimumu procesa rada u uslovima štrajka.
Primedbe građana su da zbog štrajka nisu mogli telefonom da zakažu termin kod izabranog lekara (na primer, u Domu zdravlja „Novi Beograd”, u ogranku u Bloku 45) i da na taj način naruče uobičajenu terapiju, pa javnost zanima šta se podrazumeva pod minimumom procesa rada u toku štrajka. Dr Ljiljana Tomašić, predsednica gradske organizacije Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, za „Politiku” je objasnila da organizacija minimuma procesa rada tokom štrajka zavisi od ustanove do ustanove.
– Minimum procesa rada se prilagođava specifičnostima zdravstvene ustanove. Domovi zdravlja moraju da prime hitne i neodložne pacijente, ali propisivanje lekova na recept kada su neophodni, kao što je insulin, spada u minimum procesa rada. Recepti se pišu za hitne, neophodne slučajeve. Međutim, svaki direktor doma zdravlja ili bolnice je trebalo da izda uputstva svojim doktorima u skladu sa uredbom o minimumu rada. Tako ne bi bilo dileme šta može, a šta ne može da se radi. Isto je i sa otvaranjem i zatvaranjem bolovanja, sve je procena lekara od slučaja do slučaja. Zato treba doći do lekara u zdravstvenoj ustanovi, koji određuje stepen hitnosti, a ne tražiti uslugu telefonom – objašnjava dr Tomašić.
Dr Dragan Cvetić izjavio je za „Politiku” da su zdravstveni radnici u nekim ustanovama suočeni s pretnjama čak i gubitka posla, zato što su se odlučili za štrajk. U nekim zdravstvenim ustanovama direktori vrše pritisak na štrajkački odbor da preda spiskove onih koji su u štrajku i da se izjasne dokle su u štrajku, a pozvana je i inspekcija rada.
