Lagard: MMF će uspeti da ojača krizni fond
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard izjavila je u Vašingtonu da će MMF uspeti da ove nedelje ojača svoj kapacitet za borbu sa krizom, posle rasta zabrinutosti da bi Španija mogla da bude sledeća zemlja evrozone koja će zatražiti finansijsku pomoć.
Upozorivši da se „tamni oblaci“ i dalje nadvijaju nad globalnom privredom, direktorka Lagard je izrazila uverenje da će članice MMF na ovonedeljnom sastanku u Vašingtonu skupiti sredstva potrebna za „globalni zaštitni zid„, uprkos tome što Sjedinjene Američke Države neće učestvovati u pribavljanju sredstava, prenela je u četvrtak francuska novinska agencija AFP.
„Očekujemo da će, kao rezultat ovog sastanka, naš kapacitet za borbu sa krizom biti značajno ojačan“, navela je direktorka fonda, nekoliko sati pošto su Poljska i Švajcarska saopštile da će dati svoj doprinos „zaštitnom zidu“ koji ima za cilj da spreči prelivanje dužničke krize van Evrope.
Španija je na aukciji desetogodišnjih obveznica juče pribavila 2,54 milijarde evra, uz kamatne stope od 5,743 odsto, znatno iznad prinosa od 5,403 odsto sa poslednje slične aukcije iz januara, ali i ispod psihološki važne granice od šest odsto.
„Španija je zamenila Grčku u međunarodnoj, a pogotovo anglosaksonskoj, štampi kao najproblematičnija zemlja. Problemi su očigledno veliki, ali reforme su u toku“, rekao je analitičar španske brokerske kuće „IG markets“ Daniel Pingaron. On je, međutim, upozorio, da se „te tenzije neće smiriti na kratak, pa ni na srednji rok“.
MMF se približio ciljnoj sumi od 400 milijardi dolara potrebnih za jačanje kriznog fonda, budući da je Evropska unija (EU) obećala 200 milijardi dolara, Japan 60 milijardi, a Švedska, Norveška, Danska, Poljska i Švajcarska još 60 milijardi.
Ekonomije u ubrzanom razvoju BRIKS – Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južna Afrika – koje žele veću glasačku moć u MMF, tek treba da se izjasne koliki će biti njihov doprinos.
Plan MMF-a zavisi od zemalja BRIKS-a
Plan Međunarodnog monetarnog fonda da prikupi 800 milijardi dolara za jačanje kriznog fonda zavisiće od zemlja u ubrzanom razvoju BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika), koje traže već glasačku moć u MMF, u zamenu za novac koji će obezbediti.
MMF je do sada osigurao samo deo sredstava, tako da će podrška zemalja BRIKS-a biti ključna za jačanje Fonda, pošto su Sjedinjene Američke Države saopštile da neće dati sredstva, navodi američka televizija Ej-Bi-Si (ABC).
Kina je do sada bila prilično uzdržana po tom pitanju, kao i druge države BRIKS-a, koje se plaše da bi sredstva koja daju mogla da budu iskorišćena za spasavanje evropskih država koje su već pred bankrotom. „Spremni smo da razgovaramo i razmotrimo razne planove sa članicama MMF-a, u iskrenom i pozitivnom razgovoru“, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Liu Veimin.
New York Times navodi da je trgovinska razmena između zemalja BRIKS-a u poslednjih deset godina imala prosečan godišnji rast od 28 odsto I da danas iznosi 230 milijardi dolara godišnje. Cilj je da se zaključno sa 2015. godinom ta cifra poveća na 500 milijardi dolara. MMF se približio sumi od 400 milijardi dolara potrebnih za jačanje kriznog fonda, budući da je EU obećala 200 milijardi dolara, Japan 60 milijardi, a Švedska, Norveška, Danska, Poljska i Švajcarska jo 60 milijardi.
Konačnu reč će dati zemlje BRIKS-a, od kojih na neki način sada zavisi i ekonomska sudbina Evropske unije, navode američki mediji.Očekuje se da će napori za povećanje kreditnog kapaciteta MMF biti jedna od dominantnih tema na polugodišnjem prolećnom sastanku Fonda u subotu.
