Različite proslave Uskrsa po julijanskom kalendaru
Različiti narodi koji se pridržavaju julijanskog kalendara na razlićite naćine slave dan kada je Sin Božji vaskrsnuo iz mrtvih. I dok je farbanje jaja gotovo neizostavni deo proslave na skoro svim meridijanima, ipak, postoje ceremonije karakteristične samo za određene delove sveta.
Žitelji Krfa će hodati preko gomila krhotina od grnčarije. Domaćice u ovom gradu, na istoimenom ostrvu u Jonskom moru, svoje staro posuđe pobacaće kroz prozor. Ali ne iz revolta zbog ekonomske situacije u Grčkoj, već u radosti zbog najradosnijeg hrišćanskog praznika – Vaskrsa.
Običaj bacanja amfora, lonaca i ostale grnčarije krfskih Grka uz pesmu, klicanje i čestitke vekovnim pozdravom „Hristos anesti – Altos anesti“ verovatno je najspektakularnija proslava Vaskrsa u Evropi. Osim pitomih i veselih ostrvljana, slikoviti običaj svake godine okupi na hiljade turista koji, učestvujući u karnevalskoj atmosferi, dele prazničnu radost.
Grcima, narodu koji veoma drži do svoje pravoslavne vere, Vaskrs je među najvažnijim danima u godini. Radost, sreća i srdačno čestitanje sastavni su deo ceremonija u svakom grčkom domu, ali i na svakom uličnom ćošku.
Naši susedi, Bugari i Rumuni, takođe pridaju značaj raznim običajima. Tako, recimo, na Veliku subotu stavljaju brašno, so, kvasac i jaja u prozore, a od tih sastojaka se na Uskršnji ponedeljak zamesi hleb. U Bugarskoj, takođe, najstarija žena u porodici „čuvarkućom“ miluje po licu svako dete, za zdravlje i snagu, a stariji bacaju šarena jaja na zid crkve.
Dan kada je Hristos vaskrsao u svečanoj odeći na svoj način obeležavaju i Rusi. Brat sa istoka neguje i niz običaja koji prethode najradosnijem prazniku i uglavnom su vezani za post i traženje oprosta od drugih za štetu ili nepravdu koja im je naneta.
Centralni događaj u svakoj ruskoj porodici je vaskršnji doručak. Na svakom stolu na počasnom mestu je uskršnji hleb – kulič, kao i posebno jelo – paska. Ovaj specijalitet priprema se uglavnom od sira i ima oblik piramide. Sa obe strane Urala Vaskrs je porodični praznik, pa se oko ovih jela okupe svi članovi familije bez obzira na to gde žive.
Praznik Hristovog vaskrsenja posebno se svečano obeležava u Svetoj zemlji. Centralni događaj u Jerusalimu je pojava Svetog ognja u Crkvi svetog groba. Ovom događaju, koji se smatra jednim od najvećih čuda u hrišćanstvu prisustvuje po više hiljada pravoslavnih, ali i katoličkih vernika i sveštenika, a njemu prisustvuju i predstavnici ostalih verskih zajednica sa Bliskog istoka – muslimani i Jevreji. Plamen koji se prema verovanju pojavljuje samo tokom molitve na Veliku subotu, uz radosne uzvike pronosi se ulicama Svetog grada, a vernici ga svećama i bakljama međusobno šire. Sveti oganj se potom avionima prenosi u druge krajeve sveta.
