Dobra tražnja kukuruza
Tokom proteklog meseca Srbija je izvezla 311.000 tona kukuruza, što se može smatrati kao solidan plasman u inostranstvo. Ako se takve tendencije nastave i u aprilu moguće je da će biti nadoknađeno ono što je izgubljeno krajem protekle i početkom ove godine zbog obilnih snežnih padavina, zamrzavanja Dunava i drugih teškoća u plasmanu ove robe.
Za proteklih šest meseci izvezeno je oko 1,12 miliona tona kukuruza, a s obzirom na dobru ponudu i trenutno odgovarajuće cene kod nas i u svetu moguće je da će do oktobra biti dostignut prošlogodišnju izvoz od oko 1,9 miliona tona, kada se dobit procenjivala na 372 milioona evra.
– Cene kukuruza na domaćem i stranom teržištu su u blagom porastu, pa se u prometu ove robe beleži povoljna izvozna tražnja, kaže Vukosav Saković, dirtektor Poslovnog udruženja „Žita Srbije“. – Tako je kukuruz, pretekle nedelje, kod nas prodavan za prosečno 19,40, u Mađarskoj za protivvrednost od 20,40, u Francuskoj za 24,27, SAD 22,13, a na domaćem tržištu u Rusiji za 17,40 i Ukrajini za 18,10 dinara po kilogramu. U poslednje vreme naši ratari izvlaće maksimalne cene koje se mogu postići na domaćem tržištu. Računice pokazuju da oni koji su lane postizali prosečne prinose od preko 10 tona po hektaru, po sadašnjim cenama, zarađuju 1.000 evra po jedinici površine, dok gubitke imaju oni koji su proizveli samo tri tone po hektaru. Uz povećanje cena rašće i zarada. U takvim okolnostima pa nije slučajnost što postoji veliko interesovanje za prolećnu setvu ovog useva. Sudeći po količinama dosada prodatog semena može se ovog proleća očekivati setva kukuruza na 1,1, dok zvanična statistika prognozira da će površina pod ovim usevom premašiti 1,3 miliona hektara. Pouzdane informacije će biti dostupne tek na kraju setve kukuruza, posebno ukoliko budu korišćeni, kako je najavljeno u resornom Ministarstvu, satelitski snimci oranica.
Prema rečima Vukosava Sakovića, tržište pšenice je i dalje mirno. U prometu postoje dvostruke cene: za 20 dinara po kilogramu prodaje se pšenica iz državnih robnih rezervi, a na slobodnom tržištu se cena kreće oko 21,50 dinara po kilogramu uz tendenciju laganog pada. Obilnije padavine poslednjih dana obradovale su ratare nakon velikih briga zbog dugotrtajne suše i nedostatka dovoljnih količina vlage tokom zimskog perioda. Protekle nedelje je pšenica u Mađarskoj prodavana za protivvrednost od 20,50, u Francuskoj za 23,60, SAD za 20,03, a na domaćem tržištu u Rusiji za 20,61 i u Ukrajini za 18,80 dinara po kilogramu.
Tokom marta Srbija je izvezla samo 6.620 tona pšenice, što je znatno manje od uobičajenog proseka za ovo doba godine. Razlog postoji u činjenici da je naša pšenica, u dužem vremenskom periodu, bila među najskupljima u odnosu na stanje na berzama sa kojima se upoređujemo. Ukoliko se nastavi slab plasman pšenice u inostranstvo moguće je da će u Srbiji ostati veće prelazne zalihe, što je dobro za stabilnost ponude, ali će, verovatno, uticati na pad cena. Posle dva meseca zastoja, izvezeno je i 11.390 tona brašna, uglavnom na tržište tradicionalnih kupaca u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Albaniji.
