Roman o vezi „Gospodara prstenova“ sa srpskom istorijom

Ako ste zaljubljenik u istoriju, pre svega srpsku, a omiljeni pisac vam je Dž. R. R. Tolkin, kao što je slučaj sa ekonomistom Bojanom Medićem, rezultat će biti roman „Čajni klub profesora Nikolića“, koji je večeras predstavila „Laguna“.
 
Garancija da se radi o pažnje vrednom delu je što se kao urednik potpisao majstor tog zanata, književni kritičar i talentovani lovac na književne talente Petar Arbutina, koji je u sirovom rukopisu prepoznao da je Medićev literarni prvenac potencijalni hit. Arbutina je svoj izbor obrazložio tvrdnjom da je mladi autor (35) ponudio novo i nadasve originalno čitanje „Gospodara prstenova“, nalazeći bezbroj analogija između remek dela epske fantastike i srpske istorije, od Kosovske do bitaka iz Prvog svetskog rata.
 
Prema rečima Arbutine, autor je pokazao spisateljsku umešnost da ne upadne u zamku istoričnosti i dokazuje da se Tolkin inspirisao srpskim junacima i njihovim bitkama prilikom pisanja „Gospodara prstenove“, u kome se Hobiti bore protiv imperija zla kao Srbi protiv Turaka, a kasnije protiv Austro-Ugarske i Nemačke.
 
Ne osporavajući da je Tolkin pošao od keltskih mitova, homerskog epa, Arbutina se slaže sa Medićem da ima osnova za njegovu tezu da je herojsko držanje male srpske vojske, o kome se tokom Prvog svetskog rata puno pisalo i u Velikoj Britaniji, ostavilo dubok utisak na oskfordskog profesora, što nije moglo a da se ne odrazi na njegovo pisanje po završetku rata.
 
„Medić je napisao, pre svega, dobru knjigu, koja nije dosadna, niti zahteva od čitaoca da dobro poznaje Tolkinov opus, a ne zamara ga preteranim demonstriranjem rezultatat istraživanja srpske istorije“, rekao je Arbutina i dodao da je „vešto ukrstio istoriju i epsku fantastiku i napisao umetnički komentar na “Gospodara prstenova““.
 
On dozvoljava da se nekima neće svideti neobična Medićeva teza, ali i da će biti mnogo više čitalaca, i među onima koji vole Tolkina, koji će je prihvatiti.
 
„Roman je dijalog između profesora Nikolića i njegovog učenika Dušana u školskoj biblioteci o mogućoj vezi između Hobita i srpskih vojnika, u Aragona i Karađorđa, Okruga i Srbije, demonskih Orka i Turaka Osmanlija“, smatra Arbutina.
 
Medić je objasnio da je na ideju o analogijama između Tolkinovog dela i srpske istorije došao gledajući kraj filmske verzije „Gospodara prstenova“, kada družina Hobita uništava prsten kao simbol moći.
 
On je ispričao da je tokom tri godine istraživao srpsku istoriju i tragao za paralelama u „Gospodaru..“ i pisao roman. Nakon što je „Laguna“ prihvatila da ga objavi, dorađivao je rukopis još pola godine.
 
Naslov knjige je, prema rečima Medića, asocijacija na „Čajni klub“ u oksfordskoj biblioteci, gde su se okupljali Tolkin i prijatelji, kao što je ime profesora Jovan T. Nikolić „srpska verzija“ Džona Tolkina.