Gradska biblioteka digitalizuje vredne knjige
Gradska biblioteka u Novom Sadu je u procesu zaštite kulturnog blaga, koji je počeo pre tri godine, do sada digitalizovala 10 knjiga i oko 700 starih fotografija i razglednica.
Rukovodilac Zavičajne zbirke, Blaženka Marković, kaže da digitalizacija ne podrazumeva samo skeniranje i memorisanje, jer svaka stranica ili slika nakon skeniranja mora biti kontrolisana i po potrebi ispravljena. Drugi deo procesa je opis i dodatna softverska obrada podataka da bi svaka stranica bila lako pretraživa za korisnike po bilo kojem pojmu koji se može pročitati ili videti na stranici.
Direktor Gradske biblioteke Miloš Panković kaže za Blic da je proces spor jer samo četvoro ljudi radi obiman posao, a problem je i nedostatak softvera. Plan je da do kraja godine budu digitalizovane dve monografije i 1.100 primeraka sitne građe, poput fotografija, razglednica i novina.
Među 1.500 raritetnih naslova su knjige štampane od 1868. do 1918, dok je 300 knjiga, spomenika kulture, rađeno do 1867. godine. Najstarije knjige u Zavičajnoj zbirci su „Sobranije izabranih molitava“ Jovana Georgijevića iz 1771. godine, „Večiti kalendar“ Zaharija Orfelina iz 1789, „Istorija raznih slovenskih naroda“ Jovana Rajića iz 1794, „Kandor ili otkrovenje egipatskih tajni“ Atanasija Stojkovića iz 1800 i „Ogledalo hrišćanstva“ Medotija Antracita iz 1801. godine.
