Zašto ćuti šumadijski seljak

Protest poljoprivrednika zbog promene načina davanja državnih subvencija nije okončan, već je samo „zamrznut” do 24. aprila, do kada je rok, kako su rekli nezadovoljni vojvođanski paori, da država i resorni ministar ispune njihov zahtev o povratku na pređašnji sistem subvencija – po 14.000 dinara po hektaru.


To je bio drugi veliki protest zemljoradnika u poslednje dve godine. U oba slučaja zemljoradničkog nezadovoljstva prednjačili su vojvođanski ratari. U dugim traktorskim kolonama nije bilo nikoga južno od Save i Dunava. Izostala je svaka vrsta solidarnosti.

Šta je razlog što se zemljoradnici iz centralnog dela Srbije ne uključuju u traktorske kolone koje blokiraju puteve? Da li, možda, nisu solidarni sa svojim kolegama ili jednostavno nisu mnogo državnih para dobili kroz subvenciju po hektaru, pa nisu zato mnogo ni izgubili?

Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije, koji je poznat i po tome što je poveliku grupu zemljoradnika iz svoje Jagodine vodio u Beč, kaže da seljaci iz njegovog kraja verovatno nisu imali motiv da učestvuju u pomenutom protestu.

– U Vojvodini seljaci imaju po 300, 400, 500 hektara zemlje, a u centralnoj Srbiji toga nema. Kod nas se smatra da je i 10, 15 hektara veliki posed. Dobro je što će se ubuduće premije davati po prinosu, jer će onaj ko uloži i dobije više i zaraditi više – kaže Palma koji nije želeo da komentariše podatke koji su se čuli u javnosti da je čak oko 80 odsto državnih subvencija kroz davanja po hektaru otišlo u Vojvodinu.

Za razliku od vojvođanskih seljaka koji su organizovani i koji imaju mnogo udruženja, njihove kolege iz centralne Srbije kao da se teže udružuju i prava je muka naći neko njihovo udruženje koje bi bilo zainteresovano za mere koje su izazvale protest. Državna davanja po hektaru i prinosu više se odnose na žitarice i industrijsko bilje, ali ne i na proizvodnju mleka, mesa, voća, povrća koje se više proizvode u centralnom delu.

Milija Miletić, predsednik Ujedinjene seljačke stranke i predsednik opštine Svrljig, smatra da je protest vojvođanskih paora opravdan, a razlog što im se kolege iz njegovog kraja nisu pridružili je sledeći:

– Teže se organizujemo iz prostog razloga što vremena za proteste nemamo, jer moramo da preživimo. Preko subvencije po hektaru od 14.000 dinara i mi smo u ovom kraju dobijali više novca nego preko bonova za dizel. Za tri hektara dobijemo 42.000 dinara, a za 180 litara koliko nam sleduje za toliko zemlje po 60 dinara po litru dobijemo nepunih 11.000 dinara. Znači gotovo četiri puta manje. Šta nama znači dinar po kilogramu pšenice i kukuruza kada je zbog loše zemlje kod nas prinos dve tone po hektaru – kaže Miletić koji kaže i da s protestima u ovom predizbornom trenutku treba biti oprezan, jer „ne znaš kome daješ vetar u leđa”.

Po njemu, poljoprivredi treba obezbediti i regres za gorivo i pomenutih 14.000 dinara po hektaru. Dodatno, posebna pomoć bi trebala zemljoradnicima u pasivnim krajevima kakav je njegov i to 24.000 po hektaru umesto 14.000 dinara.

– Teritoriju čine ljudi, a ne papiri, i da bi ostali da žive na selu treba država da im pomogne – kaže Miletić.

Milan Prostran, sekretar odbora za agrar Privredne komore Srbije, razlog za odsustvo s protesta seljaka iz centralnog dela zemlje vidi u tome što oni nisu imali ekonomski motiv da u njemu učestvuju, jer nisu mnogo izgubili. Samo mali broj gazdinstava južno od Save i Dunava plaća penzijsko osiguranje, što je bio uslov za dobijanje subvencije od 14.000 dinara po hektaru. U javnosti se poslednjih dana moglo čuti da je iznos za PIO doprinos ravan subvenciji za pet hektara zemlje tako da je jasno da „mali” nisu imali motiv za plaćanje ovog doprinosa i dobijanje državne subvencije.

– Nove mere predviđaju premije po kilogramu industrijskog bilja, duvana, žitarica koji se, uglavnom, proizvode u Vojvodini. Krompir za koji sleduje 0,6 dinara po kilogramu više se proizvodi u centralnoj Srbiji. Čak i u vreme velikih poljoprivrednih sistema u Mačvi i Stigu tržišnost pšenice u centralnoj Srbiji bila je svega 10 odsto, a kukuruza ni jedan odsto. Znači samo toliko se prodavalo. Jednostavno, oni su se koristili za proizvodnju mesa, mleka, sireva. Nije mi jasno kako će premije za žitarice od dinar po kilogramu sledovati i za pšenicu i kukuruz koji će se koristiti za ishranu stoke na poljoprivrednom gazdinstvu – kaže Prostran.