Crna Gora jos čeka na zamah organske poljoprivrede
Crna Gora ima samo osam organskih proizvođača koji imaju sertifikat, a njihovi proizvodi, uglavnom mlečni, med, čajevi, krompir, integralno brašno… teško da se mogu locirati na tržištu, pogotovo u trgovinama.
Tržište crnogorskih organskih proizvoda, zbog male količine i neorganizovane prodaje, praktično, još ne postoji. Ako je sudeći samo po brojnim prodavnicama zdrave hrane i trgovinama sa uvoznim ,,eko“ proizvodima, potrošača, kako se u žargonu kaže ,,neprskanih“ proizvoda, ne bi falilo. Šansa se vidi i u visokoplatežnom turizmu.
Slabo interesovanje
Iako je razvoj ove poljoprivrede u Crnoj Gori počeo pre desetak godina, uz punu podršku države, a sada i zakonske i institucionalne preduslove, interesovanje proizvođača za kontrolisanu proizvodnju nije na očekivanom nivou. Crnogorcima za sada nisu dovoljan argument brojne prednosti organske proizvodnje, ali ni finansijska podrška, jer novac koji je za ,,organsku“ opredeljen iz budžeta ili projekata nijedne godine nije sav iskorišćen. Trenutno imamo oko stotinu proizvođača koji su kod nacionalnog sertifikacionog tela Monteorganike u postupku uspostavljanja organske proizvodnje, odnosno dobijanja loga.
U cilju promocije organske proizvodnje, predstavnici Biotehničkog fakulteta i projekta danske vlade ,,Razvoj organske poljoprivrede u Crnoj Gori“ (OADP) organizovali su ove sedmice niz radionica. Uz pomoć renomiranih eksperata za ovu oblast, razgovaralo se i sa proizvođačima, potrošačima, ali i novinarima, u koje se, u tom smislu, polažu velike nade.
Profesor Biotehničkog fakulteta i vođa danskog projekta Nataša Mirecki kazala je da Crna Gora sa uglavnom malim gazdinstvima i relativno očuvanom životnom sredinom ima veliki potencijal za organsku proizvodnju, kojom bi mogla valorizovati njene ekološke težnje.
Brojne prednosti
Mirecki kaže da su zaštita životne sredine, zdravlje ljudi i postojanje tržišta za organske proizvode u Crnoj Gori neki od razloga koji bi trebalo da opredele ljude da se njome bave, više nego do sada.
– Naše tržište organskih proizvoda se tek formira, tako da na njemu nema dovoljno organskih proizvoda, pa su i cene bolje. Kada se to tržište razvije, one će padati, ali to je tako svugdje u svetu – kaže Mirecki, dodajući da pojedini domaći organski proizvodi, koji su duplo skuplji nego isti iz konvencionalne proizvodnje, nemaju problem da nađu put do potrošača.
Crna Gora je retka zemlja u regionu koja je organskoj poljoprivredi dala maksimalnu podršku, ne samo deklarativnu.
Podrške ne fali
To potvrđuje i Mirecki, ističući da su subvencije za organsku poljoprivredu mnogo veće nego za konvencionalnu. Zbog nedovoljnog interesovanja ostao je, kako je kazala, nepotrošen trogodišnji budžet OADP projekta, koji će se nastaviti još jednu godinu, a predviđa 50 odsto granta za investicije.
– Još jedna povoljnost je besplatan proces kontrole i sertifikacije od Monteorganike. Savetodavci su obučeni, i koliko mi je poznato, voljni da pomognu proizvođačima – kaže Mirecki, dodajući da je zbog svih prednosti još uvek nepoznanica zašto je malo interesovanje za bavljenje ovom proizvodnjom.
Kao moguće razloge za to navodi komplikovaniju proceduru za dobijanje sertifikata, u smislu velike ,,papirologije“, dužine trajanja procesa konverzije u organsku proizvodnju, od nekoliko godina, kao i potrebu za većom posvećenošću proizvođača…
Snabdevaju „jahtaše“
Stručnjak iz Hrvatske Sonja Karoglan-Todorović kaže da bi za plasman organskih proizvoda trebalo iskoristiti domaće tržište, jer je o izvozu teže govoriti. Ona veruje da je prodaja kroz visoki turizam šansa i Hrvatske i Crne Gore, jer među turistima postoji klijentela. Karoglan-Todorović navodi, kao primer, da su se u Hrvatskoj pojavile agencije koje sa organskim korpama snabdevaju ,,jahtaše“, koji, kako je dodala, ,,ne žale novac“.
Svetski i evropski trendovi
Svetsko tržište organske hrane vredno je 50 milijardi dolara, a polovina te hrane proda se u Evropi, a druga u Severnoj Americi. Najviše površina pod organskom poljoprivredom nalazi se u Okeaniji, Evropi i Latinskoj Americi.
Dok je u Crnoj Gori 0,4 odsto površina pod organskom proizvodnjom, u zemljama EU prosek je 4,5 odsto. Najviše ima Lihtenšajn (30 odsto), Austrija (20 odsto), zatim Švedska, Švajcarska i Estonija (više od 10 odsto), a iznad pet odsto imaju Češka, Slovenija, Letonija, Italija…
Prema rečima Darka Znaora, Hrvatska je doživela zamah u organskoj proizvodnji u poslednjih deset godina, pa je sa 12,5 hektara stigla na 35.000 hektara površina. Iako je na tržištu te zemlje povećana količina domaćih organskih proizvoda, Znaor navodi da je oko 70 odsto organske hrane na hrvatskom tržištu iz uvoza.
