Najviše energije može se uštedeti u potrošnji zgrada
Smanjenje energetske potrošnje i eliminisanje gubitaka energije spadaju među glavne razvojne ciljeve EU, čije članice su se obavezale da će do 2020. godine povećati učešće energije iz obnovljivih izvora do 20 odsto, da će poboljšati efikasnost korišćenja energije za isto toliko procenata, kao i da će za 20 odsto smanjiti emisiju štetnih gasova.
Energetska efikasnost je nedovoljno poznat koncept u BiH, ali usled stalnog rasta cene energenata građani BiH sve više razmišljaju o nekoj vrsti uštede potrošnje energije. Oni traže načine kako da zadovolje sve svoje energetske potrebe, koje im omogućavaju da rade i da žive nesmetano, a da pri tom potroše što je manje moguće energije i plaćaju što manje račune za energente.
Stručnjaci za energetiku, ali i ekonomiju, ističu da je upravo to suština ekonomske efikasnosti, bilo da se njome bave države ili domaćinstva. Oni dodaju da energetska efikasnost doprinosi i ublažavanju negativnog uticaja klimatski promena, odnosno utiče na očuvanje životne sredine. Zato se ona posmatra i iz ekonomskog i iz ekološkog ugla, a s obzirom na to da ekonomija RS leži upravo na proizvodnji struje, ovo pitanje je ekonomski vrlo značajno za RS.
BiH se na putu ka pridruživanju EU obavezala da će promovisati razvoj obnovljivih izvora energije, odnosno korišćenje energije sunca, vetra, geotermalnih voda i slično, kao i da će promovisati zaštitu životne sredine. Uz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, BIH je potpisala i Ugovor o energetskoj povelji i Ugovor o uspostavljanju energetske zajednice, koji su ključni u regulisanju oblasti energetike u EU.
Da BiH ima velike energetske, pa tako i ekonomske potencijale, ali i da ih trenutno nepotreno rasipa, znaju i u Delegaciji EU u BiH. Delegacija EU u BiH je u projekat za energetsku efikasnost pod nazivom „Delter“ najpre uključila opštine u BiH. U decembru prošle godine predstavnici devet opština potpisali su sa delegacijom memorandum o razumevanju. Po tom sporazumu, delegacija EU će opštinama obezbediti materijal ukupne vrednost oko 400.000 evra da bi počeli da primenjuju principe energetske efikasnosti u javnim objektima, poput opština, organa uprave, škola, vrtića, itd. Opštine će biti zadužene da ugrade materijale poput izolacionih vrata i prozora, štedljive rasvete ili radijatora sa termostatima i bojlerima, a ugradnju će nadzirati eksperti EU.
Najveće uštede u zgradama
Najveće smanjenje ukupne potrošnje energije može se napraviti u zgradama. Naime, u ukupnoj krajnjoj potrošnji energije u RS, zgrade troše više od 50 odsto, sa stalnim porastom potrošnje kao odrazom povećanja životnog standarda. Međutim, upravo zgrade imaju veliki potencijal energetskih i ekoloških ušteda. Bez aktivne primene mera energetske efikasnosti, potrošnja energije u sektoru zgrada će i dalje rasti, a posebno toplotne energije za grejanje i energije za hlađenje.
Trenutno je korisna potrošnja toplotne energije u zgradama veoma visoka i iznosi prosečno više od 200 kilovatčasova po metru kvadratnom. Primenom mera energetske efikasnosti, za nove zgrade do 2030. godine bi se moglo ograničiti na maksimalno 40 do 60 kilovatčasova po kvadratu – navode iz resornog ministarstva.
