Nezaposleni gube volju da traže posao

Iako u punoj radnoj snazi, u Srbiji je više od 100.000 nezaposlenih diglo ruke od traženja posla. Prema podacima statistike, među njima prednjače – žene, pišu Novosti.
 
Tako u poslednjoj Anketi o radnoj snazi, čak 49.537 muškaraca i 56.447 žena ne očekuje nikakav posao jer nemaju ni snage ni volje da ga i dalje traže
 
Skoro trećina ih je iz Vojvodine, dok druga trećina živi u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji. Adresu u Beogradu ima 18.500 obeshrabrenih, a u južnoj Srbiji još 22.652.
 
Suprotno opštem uverenju, više od polovine ovih potencijalno aktivnih stanovnika živi u gradovima, a ne na selu, a ni škola ne igra preveliku ulogu kada je njihova sudbina u pitanju. Tako više od 60.000 nezaposlenih ima srednje obrazovanje, a skoro 8.000 je o klin okačilo diplome visokih škola.
 
Sindikalci uzrok za toliku bezvoljnost prepoznaju u „haotičnom tržištu rada„.
 
„Samo u poslednjih deset godina je 500.000 ljudi ostalo bez posla. Svake godine se više preduzeća zatvara nego što ih se otvori jer ne mogu da opstanu u takvoj privrednoj klimi. A sve da im to i pođe za rukom, ne mogu da uposle sve one koji su podobijali otkaze, a kamoli da nađu mesta i za novu i mladu radnu snagu“, smatra Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.
 
Ako se uzme u obzir da doprinose ne uplaćuje više od 50.000 preduzeća, da probni rad traje mesecima, da poslodavci ucenjuju svoje zaposlene jer su svesni koliko je teško naći drugi posao, a potom ih uglavnom otpuste bez ikakavih nadoknada i unajme druge, nije teško razumeti zašto mnogi u startu odustaju.
 
Ni ekonomistu Miroslava Zdravkovića ne iznenađuje što je u Srbiji toliko nezaposlenih izgubilo volju za traženjem posla. „Kada je privreda u depresiji onda sve manje ljudi traži posao jer ne veruje da će ga naći. Čim kriza prođe, odmah se prijavljuju na biro i počinju aktivniju potragu. A Srbija je zemlja u dubokoj ekonomskoj depresiji i kriza traje već 23 godine, pa nije iznenađujuće što se toliko nezaposlenih nalazi u beznađu“, kaže on.
 
U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da je pomeranja nabolje, ipak, ima ali su u pitanju sitni koraci. „U prošloj godini zaposleno je 180.000 ljudi sa naše evidencije, odnosno 40.000 više nego u pretprošloj, ali to nije dovoljno“, rekao je Dejan Jovanović, direktor NSZ.
 
Da bi makar malo skratila spisak na birou, do kraja godine NSZ će na svoje programe za zapošljavanje potrošiti oko tri milijarde dinara. To je, međutim, čak upola manje novca nego lane.
 
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji ne radi 669.968 građana. Među njima 10,7 odsto posao traži između sedam i deset godina, a 12,4 odsto to čini duže od decenije!