U kojoj se zapravo godini nalaze zemlje posle krize?
Ekonomska kriza vratila je zemlje u prošlost, a taj „povratak“ pokašao je da izmeri list The Economist. U kojoj se godini zapravo nalaze zemlje koje je kriza najviše pogodila, pogledajte u ovom pregledu izgubljenog vremena kao posledice krize, koji prenosi Poslovni list.
Grčki ekonomski sat se najviše vratio unazad, premotao za više od 12 godina. Ostatak eurozone, Irska, Italija, Portugal i Španija su izgubili 7 i više godina. Britanija, prva zemlja koja je bila prisiljena spašavati kreditima uništenu banku, izgubila je osam godina. Amerika, gde je problem počeo, izgubila je deset godina.
The Economist-ov „sat“, koji pokazuje koliko su se zemlje vremenski unazadile, koristi sedam indikatora ekonomskog bogatstva, koji se mogu podeliti u tri kategorije. Bogatstvo domaćinstva i njegove glavne komponente, cena finansijske imovine i cene nekretnina su u prvoj grupi. Mere godišnje proizvodnje i lične potrošnje su u drugoj kategoriji. Realne plate i nezaposlenost čine treću kategoriju. Jednostavan prosek izgubljenog vremena u svakoj od tih kategorija daje celokupnu meru.
Berza deonica daje neke od najuočljivijih rezultata. Vrednosti američkih deonica su na nivou 1990-tih, dok su grčke deonice bile više 1992. godine nego što su danas, tako da je 20 godina obrisano.
Cene kuća su takođe otišle unazad, tako da prosečni američki kućevlasnik živi u 2001. godini, sudeći prema vrednostima nekretnina koje su prilagođene inflaciji. Britanija je pretpela manje dramatičan pad cena kuća, ali je ipak izgubila sedam godina.
Prema nominalnom BDP-u, 14 je zemalja koje su se vratile natrag u vremenu. Ova grupa obuhvata 8 članica EU. Portugal i Španija su, prema ovoj meri, usisani natrag u 2008. godinu, a Irska je bila bogatija u 2006. godini.
Uspoređujući plate zaposlenih, radnici u Grčkoj i Mađarskoj su izgubili šest godina, s platama koje su ispod nivoa plata iz 2004. godine. Nivo nezaposlenosti u Americi je nivou 1983.godine, a u Britaniji je na najgorem nivou u zadnjih 17 godina. Dok u Nemačkoj nezaposlenost pada, u Grčka, Irska i Portugal imaju stope nezaposlenosti kakva nisu viđene još od 1990-tih.
Ovi pokazatelji najviše zabrinjavaju. Rast će resetovati ekonomski sat, pod uslovom stvaranja novih radnih mesta i sredstava za plaćanje dugova. MMF predviđa da će u tri godine Italija biti jedina zemlja iz G7 s realnim BDP-om manjim nego u 2007. godini. Unutar te grupe, Amerika, koja već ponovo raste, u boljoj je poziciji od Britanije, koja još nije počela rasti. Međutim, razdoblja nezaposlenosti ostavljaju ožiljke na radnicima, čak i nakon ekonomskog oporavka. Za neke, vreme izgubljeno u krizi nikad neće biti vraćeno.
