I malinu zakačila izborna groznica
Narednih dana Unija malinara Srbije očekuje da će potpisati ugovore sa udruženjima proizvođača i prerađivačima, kako bi ove godine izvezli 50.000 tona maline.
Oni su prvog marta potpisali ugovor o tome sa austrijskom firmom „Best food“.
Međutim, neki od proizvođača smatraju da je taj Ugovor samo predizborni trik, jer će se Unija pojaviti na listi Partije radnika i seljaka, pa o njegovoj validnosti očekuju stav ministarstva poljoprivrede.
Bez obzira na različite stavove, toliki obim izvoza zahtevaće učešće svih onih koji se bave malinarstvom, pod uslovom da ponovo ne budu izigrani.
Za ugovor koji je potpisao sa austrijskom firmom „Best food“ predsednik Unije malinara Srbije Dragiša Terzić kaže da je istorijski, jer će se proizvođači prvi put pojaviti kao direktni prodavci svog voća. Međutim, za izvoz količine od ugovorenih 50.000 tona neophodno je učešće i zainteresovanih hladnjačara, sa kojima će Unija potpisati ugovore.
„Što se tiče Ugovora, onog momenta kada budemo potpisali ugovore sa proizvođačima na 50.000 tona, dobijamo bankarsku garanciju od ove firme iz Austrije, tako da je ceo posao sigurno, znači tačan. Ono što je jako bitno, ugovor smo overili i kod notara u Beču“, kaže Terzić.
Međutim, deo proizvođača maline više nema poverenje ni u koga, kaže Vladimir Nikolić, predsednik Udruženja Crveno zlato Kosjerića, i član UO Saveza srpske maline. O tom Ugovoru oni očekuju konkretan odgovor od ministarstva poljoprivrede.
„Da kaže da li je taj ugovor validan, da li nije. Ako je validan da se svi malinari priključe tim ugovorima, jer će to onda biti dobro za srpsku malinu. Ili da jednostavno demantuju, da li je to politika Dragiše Terzića, ili ne“ , pita on.
Prema Ugovoru sa Austrijancima srpski malinari trebalo bi da za prvu klasu ovog voća zarade 1,21 po kilogramu. Đorđe Stevanović, direktor požeške Budimke, kaže da je nekada srpska malina prodavana i za gotovo četiri evra, ali cene diktira tržište, koje je, zbog krize, zasićeno ovim voćem.
Iako u marketima u zemljama EU kilogram maline košta i preko 20 evra, na nju utiču troškovi, ali i ekološki standardi, tvrdi Stevanović.
„Mi moramo da imamo ovde avion, aerodrom, logistiku, kompletnu, pakovanje da to isporučimo i to košta. I tamo neko sa aviona treba da dopremi negde do tih nekih tržnih centara i moramo poći od toga u marketu ostaje dosta sveže robe koja se baci, propadne i to tamo košta, jer nema tamo bacanja gde god hoćete kao u Srbiji“, navodi on.
Rešenje nije samo u izvozu srpske maline, kako to smatra najveći broj proizvođača. Iako država ne treba da se meša u tržišnu utakmicu, ona znatno može pomoći, a jedno rešenje ministarstvu poljoprivrede ponudila je grupa domaćih stručnjaka i prerađivača, među kojima je direktor Budimke.
Oni smatraju da bi država trebalo da otkupi deo roda maline, kao što to čini i sa pšenicom, za potrebe robnih rezervi. Na taj način uposlila bi se i prerađivačka domaća industrija, jer bi se oko 20.000 tona maline moglo preraditi u voćni koncentrat.
