Da li će Anonimusi 31.marta ugasiti internet?
Anonimusi su za 31. mart najavili kako će njihovi članovi „zaustaviti internet“. „Operacija Blackout“ (zamračenje) već je izazvala mnoge rasprave na internetu, a najzanimljivija je ona na koji način će hakeri „ugasiti“ svetsku mrežu.
Britanski vanredni profesor sa Univeziteta Sari i stručnjak za „sajber sigurnost“ Alan Vudvord napisao je BBC nekoliko mogućih scenarija na koji će hakeri pokušati srušiti internet. Sami hakeri tvrde da će onesposobiti „Domain Name System“ ili DNS, koji internet deli u pojedine domene, te će to zaustaviti internet. DNS ‘prevodi’ ono što upisujete u svoj pretraživač u ono što internet zaista koristi, odnosno IP adresu, koja otprilike izgleda ovako: 212.58.244.66.
DNS bi se mogao nazvati telefonskim imenikom interneta. „Ako uspete sprečiti pristup telefonskom imeniku tada možete efikasno učiniti web beskorisnim„, piše Vudvord. Dodaje kako teorija koja stoji iza ovakvog napada se naslanja na činjenicu da DNS ima strukturu drveta: počinje sa 13 servera na vrhu te svaki od njih „komunicira“ sa nižim nivoom, koja potom prelazi na još niži nivo i tako dalje. Vudvord tvrdi kako bi se u slučaju da netko uspe onesposobiti jedna ili svih 13 „najviših“ servera, posebno na način da više ne „komuniciraju sa ostalima“, „tada ubrzo više nitko neće moći koristiti adrese koje poznajemo“.
Vudvord dalje da, kada se pojavila pretnja „zamračenja“ interneta, mnogi su posumnjali da su hakeri uspeli tačno locirati servere na vrhu. Tada se pojavila teorija da će hakeri DDOS napadima, u kojima se serverima šalje previše „saobraćaja“ koji ne mogu obraditi, napasti vrh sistema.
Takve napade je stručnjak iz kompanije za kompjutersku sigurnost Sofos Grejam Kluli opisao kao da „15 gojaznih muškaraca pokušavaju proći kroz vrata koja se okreću u tržnim centrima i onda se u jednom trenutku više ništa ne kreće„. Vudvord piše kako je jedan od načina da hakeri „proizvedu“ dovoljno saobraćaj na tim serverima je da „otmu“ druge kompjutere koji će slati promet. Sumnja kako bi mogli virusima zaraziti druge kompjutere koji bi potom slali „promet“. „Nevini korisnici možda te akcije nikada ne bi bili svesni“, piše Vudvord.
Ovu tehniku su hakeri koristili za sprečavanje pristupa stranicama Interpola 28. februara 2012. godine, a stručnjaci kažu da sa dovoljno „saobraćaja“ se gotovo sve stranice mogu srušiti. Na taj je način nakratko srušen i Google 2004. godine. Vudvord kaže da je pravo pitanje je li moguće iskoristiti isti proces kako bi se generiralo dovoljno saobraćaja da bi se zaustavio celi internet.
„Kao i uvek, odgovor je ‘zavisi'“, piše Vudvord te dodao kako ne bi iznenadilo da vlasti znaju koji su najkritičniji elementi DNS-a i imaju planove za njihovu zaštitu.
Vudvord piše da je siguran da se najviši nivoi DNS-a mogu držati zaštićenima, ali ističe i kako će nastati potencijalni problem, ako hakeri na neki način naprave da i DNS učestvuje u rušenju interneta. Objašnjava da se to može procesom nazvanim „preterivanje“ koji iskorišćava činjenice da na pitanje DNS šalje više informacija nego što je bio zahtev i da je relativno lako „falsifikovati“ adresu s koje je pitanje poslato. Hakeri bi prvo trebali identifikovati sistem koji napadaju i stvoriti „vojsku ‘botova'“. Tada bi ta mreža slala veliki broj zahteva DNS-u koji bi na njih odgovarao, što bi rezultiralo da se sve veća količina podataka „ispaljuje“ na metu i čini je zagušenom.
„Stvaranjem nekoliko takvih mreža i izabiranjem pravih meta može se izvesti da DNS ‘poplavi’ celu mrežu koju treba služiti“, napisao je Vudvord. Stručnjak za informacijsku sigurnost Brajan Honan smatra kako postoji realan rizik da se tako nešto dogodi, jer još uvek postoje „ranjiva“ mesta za takve napade. „Nažalost, uprkos tome što se već godinama zna za tu ranjivost, veliki deo servera DNS-a još nisu podešeni za sprečavanje tih napada„, kazao je Honan.
Vudvord na kraju upozorava da ako hakeri uspeju da naprave da DNS napadne sam sebe uz tehniku „preterivanja“ tada će veliki deo interneta postati nestabilan te sprečavati sve nas da se spojimo na sisteme na koje se dnevno oslanjamo. „Pa, za one koji kažu da je naš Domain Name Service siguran i ne može se koristiti za onesposobljavanje interneta, ja kažem, nikad ne reci nikad„, zaključuje Vudvord.
