I privatnici oborili cenu goriva
Većina vlasnika privatnih benzinskih stanica vratila je posle pojeftinjenja goriva kod NIS-a i cene na svojim pumpama u proseku za 50 para do dinar. S tim što je gorivo kod NIS-a i dalje najjeftinije.
Saša Mileusnić, direktor u privatnoj naftnoj kompaniji „Petrobart-Avia” kaže da je gotovo 80 odsto pumpi, koje oni snabdevaju, vratilo cene na staro, ali da su i dalje proseku za oko pola dinara skuplji od NIS-a, jer svoje cene na pumpama formiraju i na osnovu veleprodajne cene kod NIS-a od kog kupuju domaće gorivo. On priznaje da povećanje, odnosno snižavanje cena goriva, kod privatnika ne ide uvek po automatizmu, kao i da je zbog, inače, šarolikih cena na pumpama, teško utvrditi ko je u međuvremenu zaista povećavao, a ko snizio cene prateći NIS.
Na konstataciju da privatnici nemaju problem da odmah isprate NIS posle poskupljenja, a posle pojeftinjenja to ide mnogo teže, Mileusnić ističe da pumpe koje su u blizini NIS-a moraju da isprate pojeftinjenja ove kompanije i spuste svoje cene, inače nisu konkurentni.
Bora Tatić, predsednik Udruženja benzinskih stanica, kaže da su cene goriva kod privatnika vraćene na nivo do ponedeljka 19. marta, pošto je i NIS spustio svoje veleprodajne cene. Privatnici su saglasni da pojeftinjenja goriva ne bi bilo da se vlada nije umešala.
Ono što se, međutim, poslednjih dana pominje, kada je reč o ceni sirove nafte i kursu dolara, koji direktno utiču na cenu derivata, jeste pitanje – šta je s milion tona domaće sirove nafte koju NIS ima s domaćeg terena i može li se zbog tih količina amortizovati poskupljenje goriva? Kao i da li bi država da je drugačije zaključila međudržavni ugovor s Rusijom, odnosno da nije potpisano da se za njih rudna renta ne menja do završetka modernizacije, mogla sada da zaračunava rentu shodno rastu cena sirove nafte, a smanji svoja državna zahvatanja u ceni goriva, a da pri tome budžet ne bude oštećen.
Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, kaže da se novim zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima rudna renta za sve vrste uglja i uljnih škriljaca sa sadašnjeg jednog povećava na tri procenta, za naftu i gas s tri na sedam…
Novi predlog uvećanih rudnih renti je, kaže Dragosavljević, izbalansiran s okruženjem, osim za naftu i gas gde je Srbija i dalje na začelju, jer je ova nadoknada kod nas i dalje najniža. U okruženju se nadoknada za eksploataciju nafte i gasa kreće od 10 do 13 procenata. Upitan, kako će se nova renta odraziti na NIS, odnosno većinskog vlasnika „Gaspromnjeft”, s obzirom na to da je međudržavnim sporazumom predviđeno da „neće doći do pogoršavanja uslova oporezivanja”, Dragosavljević kaže da će se na njih nova renta odnositi u skladu s svim odredbama tog ugovora.
„To znači da onog trenutka kada NIS završi investicioni ciklus, biće formirana zajednička komisija koja će utvrditi koliko su zaista investirali, nakon čega bi i za NIS trebalo da se primenjuje novi zakon o rudnoj renti“, kaže on.
