BiH: Prva operacija srca bez otvaranja grudnog koša
Balon dilatacija aortnog zaliska, prvi zahvat tog tipa u BiH, urađena je u Univerzitetskom kliničkom centru Banjaluka. Operisana je 24-godišnja pacijentkinja koja je imala tešku aortnu stenozu sa gradijentom pritiska preko srčanog zaliska od 130 milimetara žive.
Reč je o relativno novoj, vrhunskoj metodi interventne kardiologije koja se u svetu počela raditi pre nekoliko godina. Neno Dobrijević, interventni kardiolog, rekao je da je reč o „transaortnoj ugradnji veštačkog srčanog zaliska, pa da koncept ovog pristupa nije klasična kardiohirurška intervencija, odnosno otvaranje grudnog koša, već pristup kroz krvne sudove“. Prema njegovim rečima, ta metoda preporučuje se pacijentima koji ne mogu na klasičan način otići na zamenu srčanog zaliska.
„Reč je o otprilike četvrtini pacijenata, uglavnom u odmaklim godinama“, rekao je Dobrijević i dodao da se prednost tog zahvata u odnosu na klasičnu operaciju ogleda u tome što nema otvaranja grudnog koša i rezanja, što nema vantelesnog krvotoka, odnosno zaustavljanja srca, kao i da se sve radi na pulsirajućem srcu.
„Nema teškog postoperativnog toka koji je pratio klasičnu operaciju i ova intervencija se može uraditi u roku od sat vremena“, pojasnio je Dobrijević. On je istakao da je intervencija veoma skupa jer su za nju potrebne sofisticirane vrste materijala, katetera, žica, balona, kao i da sam zalistak košta oko 20.000 evra.
Za takvu vrstu zahvata potreban je tim stručnjaka, jer osim interventnih kardiologa učestvuju i vaskularni hirurzi, intenzivisti, rendgen tehničari i medicinske sestre. Za prvu balon dilataciju aortnog zaliska kolegama na banjalučkom UKC pomogao je i doktor Robert Bernat iz bolnice „Marija Magdalena“ iz Krapinskih Toplica u Hrvatskoj. U timu iz Banjaluke, osim Dobrijevića, bili su vaskularni hirurg Milanko Maksić, Jadranka Vidović i Peđa Kovačević, lekari Jedinice intenzivne medicine, Nikola Šobot i Vojislav Vukašinović iz Klinike za kardiovaskularne bolesti, kao i tim medicinskih sestara i RTG tehničara Sanja Balta, Dragan Karan, Aleksandar Zrnić i Adrijana Inđić.
U zemljama u okruženju izveden je mali broj ovakvih operacija. U Hrvatskoj je obavljeno 15 takvih operacija, u Sloveniji 44, u Crnoj Gori pet, koje su radili stručnjaci iz Italije, dok u Srbiji još nije izvedena, iako je pre 15 godina pokušaj dilatacije izveden na drugi način.
