Probna proizvodnja biodizela iz uljane repice
Poljoprivredni institut RS u Banjaluci započeo je probnu proizvodnju biodizela iz ulja uljane repice u okviru projekta „Eksperimentalna proizvodnja hladno ceđnih ulja i biodizela“.
Eksperiment se sprovodi zajedno s banjalučkom Poljoprivrednom školom, traktori su uspešno pokrenuti, uz efikasan rad, ne ostavljajući iza sebe smrad izduvnih gasova, nego miris palačinki. Tako je na ekonomiji ovog instituta, nakon prošlogodišnjeg probnog i uspešnog početka proizvodnje hladno ceđenih ulja, koja se mogu koristiti u ishrani, svim poljoprivrednicima otvorena mogućnost da i proizvodnjom biodizela razviju sopstveni mali kućni biznis.
Miloš Nožinić, šef Zavoda za industrijsko bilje Poljoprivrednog instituta RS i rukovodilac projekta, rekao je da projekat sprovode s ciljem utvrđivanja najpogodnijih sorti uljane repice za proizvodnju hladno ceđenih ulja za ljudsku ishranu ili za proizvodnju biogoriva.
„Kod proizvodnje biodizela potrebno je prvo proizvesti biljno ulje, koje je najkvalitetnije iz repice, jer se ne lepi za metalne delove motora i može izdržati temperature do minus 17 stepeni“, rekao je on.
Pojašnjavajući proces dobijanja biodizela, Nožinić je ispričao da se nakon procesa hladnog ceđenja, ulje podvrgava procesu metilesterifikacije, gde se u 100 litara hladno ceđenog ulja dodaje 15 do 20 litara metil alkohola, te pola kilograma kalijumovog ili natrijumovog hidroksida, koji ubrzavaju reakciju.
„Zatim se ta smesa meša, uz zagravanje na 60 do 70 stepeni Celzijusovih i tada se kao nusproizvod istaloži glicerol, dok se masne kiseline vežu s metil alkoholom u metilestere, koji su, zapravo, biodizel“, pojasnio je Nožinić i naglasio da se umesto hladno ceđenog ulja za proizvodnju biodizela može koristiti i pregorelo ulje iz friteza. On je istakao da se za pokretanje mašina u mineralni dizel može dodati i do 50 odsto na taj način proizvedenog biodizela, te dodao da su prilikom probe oni dodali 20 odsto.
„Vek mašina koje koriste biodizel je daleko duži, isprobali smo to i na našim mašinama i nema nikakvih promjna u radu motora, osim što mašine iza sebe ostavljaju drugačiji miris, poput mirisa pečenih palačinki, a ne žestokih izduvnih gasova goriva“, rekao je Nožinić i dodao da su u servisu proizvođača, jer žele da im na najjednostavniji način prenesu svoja istraživačka iskustva.
On je dodao da u RS treba povećati proizvodnju uljane repice, čime će biti povećana i proizvodnja biogoriva, a podsetio je i da Poljoprivredni institut i resorno ministarstvo zajednički sprovode petogodišnji program podsticajnih mera u proizvodnji uljarica, koji bi trebalo da poveća proizvodnju sa sadašnjih 5.000 na 20.000 hektara zasejanih površina u RS.
Bojan Kecman, portparol Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, rekao je da su podržali ovaj projekat i da je za njega izdvojeno 25.000 KM.
