Setva krenula, bonovi stižu, a čekaju se subvencije
Već nekoliko dana ratari seju šećernu repu, za koju se još uvek ne može precizirati koliko će njiva zauzeti jer ugovaranje između šećerana i poljoprivrednika, uglavnom nezadovoljnih ponuđenim komercijalnim uslovima, još traju.
U Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će slatkim korenom biti zasejano oko 60.000 hektara, dok ratari nisu optimisti i poručuju da će biti dobro ako se „izgura” 50.000 do 55.000.
Optimalan rok za setvu šećerne repe su poslednja dekada u ovom mesecu i početak aprila.
– Setvu smo počeli, a mislim da će trajati do 1. aprila – kaže poljoprivrednik iz Banata Pera Milošev, koji će sejati 100 hektara šećerne repe.
Setvom šećerne repe i u opštini Bačka Topola počela je prolećna setva na oko 50.000 hektara oranica. Poljoprivrednici su nezadovoljni jer nadležno ministarstvo nije na vreme objavilo mere kojima će podržati poljoprivrednu proizvodnju, ali njive su uglavnom pripremljene za setvu.
Inače, u celoj Srbiji, najveće površine će ovog proleća zauzeti kukuruz –1,25 milion hektara.
Procene resornog ministarstva su da će uljanim kulturama biti zasejano ukupno oko 350.000 hektara, i to 175.000 hektara suncokretom i 165.000 hektara sojom.
– Posle veoma loših prilika u februaru, ušli smo u povoljnije u martu, tako da je dinamika vremenskih prilika veoma blagonaklona prema ratarskoj proizvodnji – kazao je pomoćnik ministra poljoprivrede Miloš Milovanović. – Vlažnost zemljišta, zahvaljujući padavinama i otapanju snega, zadovoljavajuća je i biljke će moći da napreduju tokom proleća.
On je apelovao na poljoprivrednike da iskoriste povoljne vremenske prilike da obave radove koje eventualno nisu realizovali u prethodnom periodu da bi agrotehnički rokovi za pojedine kulture mogli biti ispoštovani, a nivo prinosa bio podignut „bar za lestvicu” u odnosu na lane.
– Pokazalo se dosta puta da zbog propuštanja određenih mera kojima je potrebno izložiti biljke u određenom periodu, prinosi budu znatno umanjeni i sada je pravi trenutak da izbegnemo ovakvu situaciju – istakao je on.
Milovanović je podsetio na to da je Vlada Srbije, na inicijativu Ministarstva poljoprivrede i trgovine, donela uredbu o regresiranju dizel-goriva za prolećnu setvu da bi pomogla ratarima da valjano obave radove, a na raspolaganju su im i subvencionisani krediti.
– Veoma važno za setvu je i kreditiranje na period do tri godine, uz grejs-period od godinu dana, po kamatnoj stopi od šest posto i predstavljaju najpovoljniji bankarski proizvod u ovom trenutku na našem tržištu – naglasio je Milovanović.
On je dodao da je cenzus za fizička lica do pet miliona dinara, zadruge do 15 miliona dinara, a za pravna lica i do 50 miliona dinara, ukoliko je novac namenjen za stočarsku proizvodnju, odnosno tov. Milovanović je ukazao na to da ukupni troškovi setve variraju u zavisnosti od kulture i najviši su kod intenzivnih poljoprivrednih proizvodnji – povrtarske i produkcije šećerne repe, napominjući da „poljoprivrednici veoma dobro prate koje mere im stoje na raspolaganju”.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, lane je kukuruz u Srbiji bio zasejan na 1,26 milion hektara, šećerna repa na 56.000 hektara, suncokret na 175.000 hektara, soja na 165.000 hektara, duvan na 6.500 hektara, povrće na 290.000 hektara, krmno bilje na 360.000 hektara, a ostale kulture na 60.000 hektara.
