„Eesti Energia“ zainteresovana za uljne škriljce u Srbiji
Estonska kompanija „Eesti Energia“ zainteresovana je za ulaganje u eksploataciju uljnih škriljaca i proizvodnju nafte u Aleksincu, izjavio je danas direktor u toj kompaniji Prit Raid.
On je novinarima iz Beograda, koji se nalaze u poseti Estoniji, kazao da je kompanija zainteresovana da se uključi u projekat eksploatacije škriljaca u Aleksincu ukoliko dođe do njegove realizacije dodajući da je projekat još u ranoj fazi.
Profesor na Rudarsko geološkom fakultetu u Beogradu Vojin Čokorilo kazao je Estoncima da su procene potencijalnih geoloških rezervi uljnih škriljaca u Aleksničkom basenu oko dve milijarde tona ili više od 1,1 milijade barela nafte.
Čokorilo je naveo da bi to značilo godišnju proizvodnju između 500.000 i 600.000 tona nafte.
Kako je istakao Čokorilo, investicija u Aleksincu, koja bi obuhvatila otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca koštala bi između 700.000 i jedne milijarde evra, a mogla bi da bude realizovana za pet do šest godina.
Procenjuje se da bi proizvednjom iz uljnih škriljaca Srbija bi zadovoljila 10 do 15% potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta.
Vlada Srbije je krajem februara raspisala tender za savetnika za izbor strateškog partnera za ekpsolataciju uljnih škriljca iz Aleksničkog basena.
Prema ranijim najavama nadležnih do kraja ove godine mogao bi se očekivati izbor strateškog partnera.
Ministarstvo zaštite životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja dobilo je pisma o namerama pet potencijalnih strateških partnera – investicionih fondova „Hator“ i „Zao star“, „Eesti Energia“, kompanije VKG takođe iz Estonije i „Naftne industrije Srbije“ (NIS).
„Eesti Energia“ je državana kompanija sa oko 8.000 zaposlenih u čijem su vlasništvu rudnici uljnih škriljaca, elektrane i toplane kao i postrojenja za proizvodnju nafte iz uljnih škriljaca.
Ta kompanija ima započete projekte za eksploataciju uljnih škriljaca u SAD i Jordanu gde se nalaze velika nalazišta.
Uljni škriljac je kamen nalik uglju, koji u sebi ima 10% organske materije iz koje se dobija nafta, a Estonija, Kina i Brazil su tri države u svetu koje ih prerađuju.
Estonija godišnje preradi 16 miliona tona uljnih škriljaca i iz uljnih škriljca proizvede 95% električne energije i oko 400.000 tona nafte.
