Nije sve u novcu – ima nešto i u kukuruzu
Visoki prinosi u poljoprivredi zahtevaju velika novčana ulaganja. Međutim, nije sve u novcu jer se dešava da je manji rod posledica nedovoljne zainteresovanosti ratara za nova saznanja.
Na pragu smo setve kukuruza. Koliki će biti prinos, zavisi od mnogo faktora. Vojvodina ima veliki poljoprivredni potencijal, međutim, prosečni prinos kukuruza znatno je manji od onog koji je na našim oranicama moguće postići, kaže stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Đorđe Jocković.
„Ima mnogo razloga i mnogo grašaka. Ako sada ostavimo finansijska sredstva po strani, zaista nam prosečni prinosi nisu za diku i za ponos. Zašto je to tako? Ljudi, pre svega, moraju da shvate da se mora mnogo više učiti i mnogo više raditi. Mi imamo elitne pojedince koji zaista ulažu i maksimum pažnje i truda i energije i znanja i ostvaruju prinose veće od 10 tona po hektaru. Nažalost, još još je velik broj zemljoradnika koji ne iskoriste zimski period da masovnije prisustvuju savetovanjima koja su zaista brojna“, kaže Jocković.
U zimskim mesecima gotovo sve semenske kuće držale su po selima predavanja o novinama u tehnologiji proizvodnje kukuruza. Međutim, dešava se da na predavanjima bude nedopustivo malo paora, kaže Jocković.
„Nekada se desi da na savetovanju bude desetak zemljoradnika iz jednog sela. Sale treba da su prepune, ljudi moraju da shvate da je zemljoradnja i poljoprivreda, kao i svaka grana privrede, veoma kompleksna i da se mora učiti svakodnevno. Nije dovoljno raditi kako je vaš otac radio ili kako se radilo pre 10 godina. Svaka godina je specifična i za svaku se godinu moramo dobro pripremiti i raditi najefikasnije u datim uslovima“, ističe ovaj stručnjak.
Najbolje je kada se spoje novac i znanje, tvrdi ratar u Pivnicama Mihal Pap. Njegov je prinos kukuruza gotovo dvostruko viši od proseka.
„Redovno pratim savetovanja. Dolaze semenske kuće i drže predavanja koja pratim. Sve zavisi od znanja i novca. Kada se poklope jedno i drugo, ne može da izostane prinos. Moj višegodišnji prinos je oko 10 tona po hektaru“ tvrdi Pap.
U Srbiji će ove godine biti posejano oko milion 300 hiljada hektara kukuruza. Stručnjaci ocenjuju da su motivi ratara da na najvećim površinama seju tu kulturu relativno stabilni prinosi i velika tržišnost kukuruza.
