U Srbiji 300 hiljada građana pati od depresije

U Srbiji od depresije boluje oko 300.000 ljudi, a lekari upozoravaju da bi ona do 2020. godine mogla biti druga najčešća bolest u našoj zemlji, posle kardiovaskularnih oboljenja.
 
Stručnjaci ukazuju da na depresiju treba posumnjati onda kada tužno raspoloženje traje dugo i kada ništa u čemu je neka osoba uživala više ne može izazvati radost. Psihijatri ističu i da se kod lečenja depresije ne treba oslanjati isključivo na lekove, jer oni ne uklanjaju uzrok, već na kombinaciju lekova i psihoterapije, pošto je razgovor s terapeutom važan deo lečenja.
 
U lečenju depresivnog poremećaja najčešće se primenjuje kognitivno-bihevioralna terapija, koja podrazumeva promenu načina razmišljanja i ponašanja.
 
Prepoznavanje i primena racionalnog lečenja kod pacijenata sa anksioznim i depresivnim poremećajima je kompleksna i treba da uzme u obzir specifične podatke o pacijentu – njegove somatske i psihijatrijske dijagnoze, demografske varijable, eventualnu prethodnu terapiju, nasleđe…, kazao je dr Milan Latas.
 
On je u izjavi Tanjugu istakao da je pri lečenju depresije i anksioznosti potrebno uzeti u obzir i uslove lečenja (hospitalno ili dispanzersko) i generalnu terapijsku strategiju i oblike lečenja koji su na raspolaganju.
„Pored toga, treba obratiti pažnji i na faktore, kao što su kliničko iskustvo terapeuta u prepoznavnaju i dijagnostici poremećaja, iskustvo sa različitim vidovima terapije, odnos pacijenata prema terapiji, neželjeni efekti, kontraindikacije za primenu psihofarmaka, efikasnost prethodne terapije“, kazao je dr Latas.
 
Prema njegovim rečima, sve to uslovljava potrebu za edukaciju svih praktičara – kliničara, pre svega, psihijatara i lekara opšte medicine o osnovnim smernicama dijagnostike i tretmana anksioznih i depresivnih poremećaja.