Od obnovljivih izvora Srbija najviše koristi hidropotencijale
Srbija je u oblasti korišćenja obnovljivih izvora energije iznad evropskog standarda. Prema zvaničnim podacima Evrostata, procenat korišćenja obnovljivih izvora u EU u proseku je 19 odsto, a u Srbiji 21,2 odsto.
– Nažalost, iako to lepo zvuči, uopšte nije pohvalno za nas – kaže Slobodan Cvetković, savetnik u Ministarstvu zaštite životne sredine.
On kaže da su cifre tačne, ali ističe da se u Srbiji kao biomasa koristi drvo za ogrev, i to krajnje neefikasno:
– Najviše se koriste hidropotencijali, i to oni veliki. Kad je reč o biomasi, u upotrebi su krajnje neefikasne peći i kotlovi. Da bismo zaista mogli da se ponosimo procentom korišćenja obnovljivih izvora, moramo da svedemo gubitke na minimum.
Inače, po direktivi EU, do 2020. sve države EU moraće da proizvode minimum 20 odsto energije iz vode, biomase i vetra. I dok se Evropljani time veoma ozbiljno bave, u Srbiji se stiče utisak da se o tome samo priča:
– Nije sve tako crno. Očekujemo već ove godine projekte o biomasi, a vetroelektrane su u završnoj fazi. Upravo je izdata lokacijska dozvola za izgradnju trafo-stanice u Plandištu. Gradi se nekoliko malih hidroelektrana, EPS ima velike planove i već je dobio 45 miliona kredita od EBRD. Imamo i izvoz peleta od oko 100.000 tona godišnje. Možda tempo nije tako očigledan, ali ako se poredimo sa zemljama u okruženju, daleko smo odmakli, kaže Cvetković.
U Srbiji ukupno 9,4 miliona tona nafte može da se uštedi i zameni u proizvodnji:
• 5 miliona tona nafte godišnje mogu da zamene obnovljivi izvori u Srbiji
• 3 miliona tona nafte može da zameni biomasa
• 0,6 miliona tona nafte mogu da zamene hidropotencijali
• 0,2 miliona tona nafte može da zameni energija vetra
• 0,6 miliona tona nafte može da zameni sunčevo zračenje
