(VIDEO) Deutsche Post: Pet scenarija za 2050.

Čini se kako za četrdesetak godina komunikacija mailom više neće biti toliko jednostavna jer će je ograničavati stroge protekcionističke mere, nestašica energije i ekonomski kolaps. Kako bi nas pripremio na ove katastrofalne scenarije, Deutsche Post je istražio pet mogućih scenarija koji bi nas mogli dočekati 2050. Godine, prenosi Poslovni.hr
 
1. Neukroćena ekonomija i slobodno tržište doveli su svet na rub kolapsa
 
Zaboravite na održivi razvoj. Svet nastavlja nemilosrdno iskorišćavati Zemljine resurse, a biće obeležen surovim materijalizmom i neograničenom potrošnjom. Uklonjene su trgovinske zapreke, zemlje u razvoju nadmašuju Zapad te se težište ekonomske moći seli prema Aziji koja je obeležena ekonomskim rastom i cvetanjem trgovine. Energetski resursi postaju još oskudniji pa energija i sirovine još više poskupljuju. Klimatske promene uzrokuju česte prirodne katastrofe čime se prekidaju lanci ospkrbe, a time problemi postaju još veći.

2. U svetu bez granica – megaefikasnost smeštena je u megagradovima
 
Zbog sve veće globalizacije ruralna se područja napuštaju i ostavljaju u prašini, dok veliki gradovi konstanto napreduju. Stvara se efikasniji prevozni sistem čime se globalna prometna mreža oslobađa zagušenosti i gužvi, otvarajući time put lakšoj trgovini između megagradova. Grade se i efikasnija postrojenja koja ne ispuštaju ugljen dioksid te se time smanjuje učinak klimatskih promena. I potrošači menjaju svoje navike te postaju sve „obrazovaniji“, odriču se neograničene i nepromišljene potrošnje propagirajući time trend „dematerijalizacije potrošnje“.

3. Dominacija 3D štampe i prilagođenog lifestyle-a
 
Zahvaljujući razvoju 3D printera potrošačima je omogućeno da sami dizajniraju i kreiraju proizvode prema vlastitim željama i potrebama. Cveta i regionalna trgovina, ali sirovine i podaci još se uvek razmenjuju na globalnom nivou. Svet je shvatio i prigrlio važnost recikliranja, ali rast personaliziranih proizvoda dovodi do povećanja potrošnje energije i sirovina što pak dovodi do globalnog zatopljenja i povećanja temperature od 3,5 stupnjeva celzijusa do kraja veka.

4. Ekonomski problemi doveli su svet do paralizirajućeg protekcionizma
 
Scenarij broj 4 pesimistično predviđa kako će zbog ekonomskih kriza države uvoditi razne zaštitne mere poput složenih i dugotrajnih carinskih postupaka u svrhu zaštite vlastitih privreda. Sve to dovodi do pada globalne trgovine i tehnološke stagnacije. Oskudni resursi dovode do raznih međunarodnih sukoba, a zanemaruju se problemi globalnog zatopljenja kao što je rast temperature. Regionaliziraju se lanci nabave što dovodi do poboljšanja regionalnih usluga te do jačanja odnosa vlade sa javnom upravom.

5. Svet se oslanja na lokalno
 
Jeftinija automatizovana proizvodnja dovela je do visokih nivoa potrošnje, ali i sve češćih prirodnih nepogoda koje poremećuju proizvodni sistem i ponudu dobara. Nadalje, nova ekonomska paradigma odmiče se od maksimalizacije efikasnosti kako bi se smanjila i ublažila osetljivost te povećala otpornost sistema. Redundantni sistemi proizvodnje i regionalni nabavni lanci globalnim ekonomijama omogućuju da bolje prognoziraju u tim problematičnim vremenima. Postoji i potreba za što bržim i lakšim proizvodnim operacijama i uslugama te održavanju domaćih tehnologija. Svet se 2050. godine, uz dominaciju regionalne trgovine, oslanja na logistički sektor koji jamči sigurnu opskrbe kao prioritet, sa popratnom infrastrukturom koja jamči pouzdan prevoz u nestabilnim i opasnim vremenima. Umesto složenih just-in-time isporuka , velika skladišta su locirana u blizini proizvođača što se smatra neophodnim rešenjem.