Saveti lekara za hronične bolesnike

Od lekara svih specijalnosti ortopedi ovih dana imaju najviše posla kako bi zbrinuli sve one koji su „zaradili” prelome ruku, nogu ili kuka, ali su i ordinacije medicinara koji brinu o zdravlju hroničnih bolesnika pune pacijenata koji traže savete kako da zaštite organizam od hladnoće. Ekstremno niske temperature najmanje prijaju astmatičarima, kardiovaskularnim, reumatološkim i endokrinološkim bolesnicima. Lekari objašnjavaju da je osnovno pravilo ovih dana da se pri izlasku iz doma nosi šal, kapa i rukavice, kako bi se utoplili nervni završeci na rukama i glavi, da se nosi udobna obuća koja se ne kliza i debele čarape, i da se ne preskače uzimanje redovne terapije.
 
Reumatičarima i hroničnim plućnim bolesnicima ovakva zima ne prija. Hladan vazduh može da „isprovocira” disajne puteve, što predstavlja dobru podlogu za nastanak infekcija, zbog čega je ova grupa bolesnika pod posebnom prismotrom lekara.
 
Hladnoća utiče posebno na pacijente koji imaju smanjenu funkciju štitne žlezde i koji se žale na zimogrožljivost, kaže prof. dr Georgina Pudar, endokrinolog KBC „Zvezdara”, a ukoliko dugo borave na niskoj temperaturi, mogu da im se jave i komplikacije.
 
– Dijabetičari na hladnoći reaguju pogoršanjem regulisanja šećerne bolesti. Problem je što se manje kreću, a to je jedan vid njihove terapije. Pogoršanje može da usledi ukoliko oboleli od dijabetesa imaju greške u ishrani. Nije lako ni onima koji imaju osteoporozu, pogotovu ženama u menopauzi, kojima savetujemo da se lagano kreću po poledici i snegu. Kod njih i najnaivniji pad može da prouzrokuje frakturu kuka – objasnila je dr Pudar.
 
Osnovna preporuka za obolele od kardiovaskularnih bolesti je da ne izlaze napolje kada je temperatura najniža, ističe doc. dr Siniša Pavlović, kardiolog i direktor Poliklinike Kliničkog centra Srbije, jer to za njihov organizam predstavlja dodatno opterećenje.
 
– Posebno su ugroženi oboleli od koronarne bolesti. Nagli izlazak na hladnoću može da izazove jak bol u grudima. Osobe sa visokim krvnim pritiskom različito reaguju ovih dana, a niske temperature ne prijaju ni njima, posebno ako imaju još neka udružena oboljenja – rekao je dr Pavlović.
 
Velika hladnoća loše deluje i na psihijatrijske bolesnike, a dr Jelena Martinović, načelnica Klinike za psihijatriju KBC „Zvezdara”, kaže da zima dovodi do pojave sezonske depresije. Ona nastaje zbog skraćenja svetlog i produžetka tamnog dela dana.
 
– Trenutne vremenske prilike nepovoljno utiču i na ljude sa psihičkim problemima, ali i na zdrave osobe. Većina onih koji imaju psihičke tegobe ili anksiozne poremećaje ne izlazi iz kuće ili to čini sa naporom, vezana je za zatvoren prostor, a dnevna monotonija je jedan od razloga koji pogoršava njihovo zdravstveno stanje. Mnogi žive u strahu od toga kakvo će vreme biti narednih dana, da li će moći da stignu do lekara ili apoteke, a pojedini koji imaju rodbinu u zavejanim predelima pod stresom su jer ne vide način kako mogu da im pomognu – naglasila je dr Martinović.
 
Višednevne temperature ispod nule kojima smo ovih dana izloženi, kaže dr Vesna Pantić-Palibrk, načelnica Jedinice za unapređenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane u Gradskom zavodu za javno zdravlje, nameću da se energetski unos hrane ne smanjuje jer su potrebe zbog niskih temperatura veće nego što je  uobičajeno.
 
–Potrebno je unositi više kalcijuma i vitamina De konzumiranjem mleka i mlečnih proizvoda. Unositi dovoljno tečnosti, najbolje sokove od sveže ceđenog voća i čajeve, tople supe i čorbe– istakla je dr Pantić-Palibrk.
 
Raspodela obroka mora da bude pravilna.Obavezno ujutrutreba doručkovati i pravilno raspodeliti hranu u dnevne pojedinačne obroke (tri glavna obroka dnevno i dve voćne užine).