WMO: Temperature ekstremne, ali ne i rekordne
Nakon natprosečno toplog vremena u Evropi u decembru 2011. i početkom januara 2012., sredina januara donela je naglu promenu. Hladni polarni vazduh sa severa Rusije uzrokovao je ekstremno niske temperature i značajne snežne padavine u najvećem delu Evrope.
Visok pritisak Sibirskog ciklona onemogućava blagim temperaturama i okeanskim olujama da se pomere s područja Atlantika prema istoku na evropski kontinent. To područje hladnog vazduha je vrlo stabilno i uzrokuje kontinuirani dotok hladnog vazduha u Evropu. Taj „blokadni sistem“ je površinom vrlo velik, ali nije neuobičajen fenomen u zimama severne hemisfere.
Slično područje visokog pritiska koje je služilo kao „blokadni“ sistem bio je odgovoran i za hladnu zimu 2009. / 2010. kad su hladni uslovi počeli sredinom decembra i nastavili se u januaru i februaru.
Ekstremno niske temperature koje ovih dana beleži cela Evropa zapravo nisu rekordne. Dugi period hladnoće, njegov relativno kasni početak i širina hladnog fronta su zanimljive, ali nisu izuzetak. Hladni kontinentalni vazduh nadvio se i nad Balkanom, svojim južnim delom dopirući čak do severa Grčke. Hladni vazduh koji je stigao sa severa pomešao se s vlagom s Mediterana što je uzrokovalo obilnije snežne padavine nad Balkanom, Rumunijom, Bugarskom, Italijom, ali i Alžirom i drugim zemljama severne Afrike.
Nasuprot temperaturama u Evropi, nešto topliji vazduh pomerio se sa severnog Atlantika severnije prema Islandu sve do Arktika. Temperature na Svablandu na dalekom Arktiku, ovih su dana merene na 5 stepeni Celzijusovih, što je znatno više nego u npr. italijanskom Milanu ili turskom Istanbulu. Veliki deo Severne Amerike takođe je neobično topao, izveštava Svetska meteorološka organizacija.
Deo objašnjenja je tzv. Arktička oscilacija – razlika u pritisku između Polarnih područja i umerenog pojasa (u kojem živi najveći deo evropskog stanovništva). Trenutno deluje negativna Arktička oscilacija kojoj odgovaraju hladni uslovi u Evropi i relativno topliji uslovi na Arktiku.
Slične dugi hladni zimske periodi dogodili su se nekoliko puta u poslednjih nekoliko decenija. U srednjoj Evropi poslednji put su zabeležene 2010.
Temperature su od sredine januara izrazito niske i u severnim delovima istočne Azije pa sve do centralne Azije (područja oko Mongolije i Kazakhstana), izveštava Svetska meteorološka organizacija (WMO).
U Srbiji veoma hladno do 15. februara
U Srbiji je danas oblačno, ali bez snega i izuzetno hladno. Temperature ovog jutra su od -9 u Nišu do -21 koliko je u Somboru. U Požegi rano jutros je -20 stepeni, u Zrenjaninu -19, Valjevu i Kragujevcu -18, u Novom Sadu i Kraljevu -16. Među „toplijim“ mestima su Beogradu sa -11, Leskovac sa -10 i Niš sa -9. Meteorolozi najavljuju da će danas najviše temperature biti od -10 do minus pet stepeni., u Beogradu -8.
Meteorolozi za četvrtak najavljuju još hladnije vreme, a veoma hladno biće do 15. februara. Od petka ponovo sneg.
Situacija na zaleđenim rekama u Srbiji nije kritična i dramatična, a najproblematičnije je na Ibru gde zbog čepa, koji je napravio led, postoji opasnost od izlivanja, izjavio je direktor Srbija voda Nikola Marjanović. „Juče je bila ekipa na Ibru koja je razmatrala različite mogućnosti razbijanja leda, odluka još nije doneta, danas se očekuje da se nešto uradi“, kazao je Marjanović za RTS.
Prema njegovim rečima ugrožene se i reke Velika Morava kod Ljubičevskog mosta i Nišava.
Ako naredih dana budu izuzetno niske temperature,kako je prognozirano, zalediće se sve manje reke u Srbiji. Direktor Srbija Voda poručio je da situacija, ipak, nije toliko dramatična i da na većini vodotokova debljina leda jeste velika, ali voda protiče normalno.
