Niš: Srčani bolesnici na čekanju

Do sada je 200 miliona dinara uloženo u izgradnju i opremanje Kardiohirurgije sa dve operacione sale, ali bi čitav projekat započet pre četiri godine, mogao da bude doveden u pitanje ukoliko se ne obezbedi novac za obuku niškog kadra koji će voditi ovu ustanovu.

Već dve godine sredstva za obuku tima lekara i osoblja od pedesetak lekara Kliničkog centra finansirao se iz dopunskih intervencija koje je plaćao RZZO, ali su one pre dva meseca ukinute. Tada se deo medicinske javnosti pobunio protiv operacija koje navodno „nisu etičke“.

Doc. dr Zoran Radovanović, zamenik direktora KC, kaže da se neće odustati od kardiohirurgije jer bi to bilo pogubno za 156 pacijenata koji sada čekaju na operacije, ugradnju bajpasa ili valvula.
Operacije na otvorenom srcu, koje u Nišu izvode vrhunski stručnjaci iz Kliničkog centra Srbije i Instituta „Dedinje“, trenutno se zakazuju za 11 meseci. Ukoliko bi operacije prestale, ovi pacijenti došli bi na red tek za dve godine.

– Nepotrebnim prepucavanjima ugrožavamo čitav projekat u koji su Ministarstvo zdravlja, NIP i Klinički centar mnogo uložili. Skoro smo na kraju istorijskog trenutka za niško zdravstvo. Kardiohirurgija je vrh koji bi jug Srbije stavio na mapu ozbiljnih medicinskih centara – kaže doc. dr Zoran Radovanović, koji podseća da je do sada urađeno 211 operacije od čega su 182 bile ugradnja bajpaseva, a 29 valvula. Procenat smrtnosti je jedan odsto.

Republički RZZO plaćao je deo troškova, dok angažovanje vrhunskih stručnjaka koji operišu, ali istovremeno i obučavaju niške kadrove, plaća Klinički centar. To su uspevali zahvaljujući dopunskoj delatnosti „metoda balon dilatacije“ kod obolelih od multiplekskleroze (CCSVI) gde je KC zaradio 47 miliona dinara. Međutim, pre dva meseca, ove operacije su obustavljene jer se deo medicinske javnosti na čelu sa prof. dr Milanom Višnjićem pobunio i optužio kolege za „neetičnost“.

– Srbija je bila treća zemlja u svetu koja je radila ovu metodu i imali smo 519 intervencija, a od toga su 277 bili stranci koji su ovu intervenciju plaćali 220.000 dinara. Domaće pacijente nije koštalo ni dinar, jer je RZZO priznavao troškove – pojašnjava Radovanović.

– Sa dve operacione sale mogli bismo nedeljno da operišemo 10 pacijenata sa srčanim problemima, što znači 40 mesečno. Listu čekanja na ugradnju bajpasa sveli bismo na razumnih tri do četiri meseca – kaže dr Saša Živić, koji se zajedno sa kolegom Draganom Milićem i timom od 50 lekara, anesteziologa i medicinskih sestara priprema da preuzme nišku Kardiohirurgiju. – Kada smo počinjali, dolazilo je sedam profesora, a sada duplo manje jer smo sve samostalniji u radu.

U niškom KC kažu da imaju obećanje ministra zdravlja da će veoma brzo biti donet novi pravilnik o dopunskim delatnostima koji će definisati pod kojim uslovima se mogu obavljati u državnim bolnicama.