Kragujevački Centar za strna žita počeo da izmiruje dug, na potezu država
Prva rata duga prema izvođaču koji je blokirao račun Centra za strna žita u Kragujevcu, izmiren je prekjuče i to bi trebalo da bude početni korak ka izvlačenju te najstarije naučno istraživačke ustanove iz višegodišnje agonije.
Naime, rukovodstvo Centra je nedavno postiglo sporazum da dug od 5,5 miliona dinara, nastao tokom rekonstrukcije Upravne zgrade još 1998. godine, isplati iz sopstvenih sredstava na rate, do maja ove godine, dok je za državu koja je osnivač i vlasnik te ustanove, to potraživanje bilo i ostalo sporno.
Ipak, postignut je i načelni dogovor sa Ministarstvom prosvete i nauke, u čijem resoru je Centar, da se iz državne kase pomogne u izmirivanju ostalih dugovanja od ukupno šest miliona dinara. O tome će se, saznaje naš list, ponovo razgovarati krajem ove, ili početkom naredne sedmice, kad će u prostorijama Centra biti organizovan novi sastanak predstavnika Ministarstva, čelnika Kragujevca i rukovodstva i zaposlenih u toj ustanovi. Očekuje se da će tada biti postignut definitivni dogovor da država do aprila reguliše preuzete obaveze, kako bi se posle uplaćene poslednje rate izvođaču radova, deblokirao račun Centra. U toj ustanovi smatraju da bi država deo duga koji je preuzela na sebe mogla i pre da izmiri, što bi obezbedilo raniju deblokadu računa ustanove.
Podsetimo, račun ustanove zbog neizmirenih potraživanja u blokadi je od avgusta 2009. godine, a zaposleni u Centru su u više navrata pokušavali da štrajkovima i protestima skrenu pažnju nadležnih i javnosti da je ustanova, nebrigom države, dovedena na ivicu opstanka. Reakcije, međutim, nije bilo čak ni kada su zaposleni, u oktobru 2009. javno spalili svoje doktorske i magistarske, kao i diplome i priznanja za doprinos razvoju novih sorti žitarica, što je snažno odjeknulo ne samo u domaćoj, nego i u međunarodnoj javnosti.
Propadanje Centra kulminiralo je početkom decembra prošle godine, kada je najavljena licitacijska rasprodaja kombajna, traktora, mehanizacije i ostale pokretne imovine, ali je to sprečeno jer su zaposleni blokirali kompletnu ustanovu i onemogućili pristup sudskim izvršiteljima i potencijalnim kupcima. Tek nakon toga, u Kragujevac su stigli predstavnici Ministarstva prosvete. Oni su sa gradskim čelnicima i zaposlenima u Centru postigli načelni dogovor prema kome će novi vlasnik te ustanove postati grad Kragujevac, dok bi država povremeno finansirala određene naučne projekte.
