Pijaca Zeleni venac – nekada bazar, danas prava tržnica
Jedini beogradski venac koji ima boju odavno je u novom ruhu. Pre nego što su tržni centri postali šoping molovi, Zeleni venac je sa pravom mogao da nosi i jedno i drugo ime, u zavisnosti da li nekome više leži srpski ili engleski. Dok je po arapskom mogao da se nazove i – bazar.
Beogradski istoričari i dalje raspravljaju da li je pijaca dobila ime po čuvenoj kafani „Zeleni venac“, ili obrnuto. Bilo kako bilo, čini se da je stari šmek nestao, ali ne samo zbog rekonstrukcije – jednostavno, pojavila se konkurencija u obliku već pomenutih molova. Ipak, ne može se reći da se prodavci na „Zelenjaku“ ne trude da idu ukorak sa vremenom. Sa nekoliko tezgi može se čuti „organska hrana“, i to na nekoliko jezika, a sve su češći i natpisi na engleskom.
– Roditelji su mi pričali da je na ovom mestu nekada bila močvara i bara, zelene boje, pa je otud naziv – kaže Branislav Vukojević iz Velikog Sela, koji ima nekoliko tezgi na ovoj pijaci. – Porodično se bavimo uzgajanjem voća i povrća, pa pamtim i pijacu kakva je nekad bila. Ovo danas je drugačije, slobodno se može reći da je duh izgubljen.
On se takođe žali na to što ne postoje odvodi za kišnicu, da krov propušta, ali ne krije da je higijena na višem nivou, a i lepše izgleda.
Beograđani koji su osamdesetih slušali „mantru“ sa prolaza na Zelenom vencu, i koji su devedesetih skoro ogluveli zbog sada već legendarnog „devize, devize“, sigurno će misliti da ovde nešto nedostaje. Sigurno je da se „Mekdonalds“ ne uklapa u staro gradsko trgovinsko jezgro, a od nekadašnjih zanatlijskih radnji koje su bile načičkane oko pijace, gotovo da nije ostala nijedna.
– Ovo više ne liči na pijacu – kaže Dragica Matić, prodavačica na jednoj od tezgi. – Atmosfera se izgubila, a narod kupuje bukvalno dva krompira! Možda je najbitnija činjenica da nema više ni pravih prodavaca, koji umeju da prodaju svoju robu, ali to i ne čudi, jer skoro da i nemaju kome da je prodaju.
Ipak, jedno je sigurno, Zeleni venac po kojem su momci sa „Palasa“ jurili devojčice iz „Sava male“ više ne postoji. Niti onaj na kojem je Ivo Andrić za vreme rata napisao „Na Drini ćuprija“. Možda najčuvenija gradska pijaca čeka nekog novog nobelovca.
NAROD NEMA PARA…
Većina kupaca i prodavaca se slažu da je pijaca sada mnogo lepša, ali…
– Ovde dolazim već 45 godina – kaže vremešni prodavac krompira i šargarepe iz Leskovca. – Šta da vam kažem, nije to više kako je nekad bilo, ali mislim da to nije samo zbog rekonstrukcije, već narod nema pare.
Na pitanje kako ide pazar danas, kratko odgovara „kilavo“, namešta šajkaču i pogledom traži nesuđenu mušteriju.
