Nastavak knjige „Devojke iz Bondstila“
Sve u životu desilo mi se slučajno, pa tako i roman „Devojka iz Bondstila“ za koji sada pišem nastavak i prema kome bi trebalo da bude snimljen i film, rekla je autorka popularnog romana Tanja Janković.
Roman o Dijani, alter egu ove mlade novinarke, i njenim dogodovštinama dok je radila kao prevodilac u američkoj bazi „Bondstil“ na Kosovu brzo je prvukao publiku i postao jedan od čitanijih.
U pripremi je, kako je reklaTanja Janković, i nastavak romana koji će čitaocima otkriti kako se završila ljubavna priča Srpkinje i Albanca iz „Devojke iz Bondstila“.
„Njih dvoje se sreću u Njujorku posle 10 godina. Oni se sastaju pa ćemo videti šta dalje. Time ću i završiti “Devojku““, rekla je ona.
Tanja Janković je najavila je i da je u pregovorima za film koji će biti rađen prema njenom romanu „Devojka iz Bondstila“.
„Na korak smo od dogovora. U pitanju je naša produkcijska kuća i britanski partner koji je jako zainteresovan za čitavu priču. Postoji šansa da potpišemo ugovor do kraja meseca“, rekla je ona i dodala da će sama raditi scenario za film jer „ne želi da u filmu Srbi budu predstavljeni kao ljudi koji gutaju malu albansku decu za doručak“.
„Mene je užasno nervirao taj odnos prema meni. Ja sam se tri godine trudila na sve moguće načine da razbijem predrasude koje su i stranci ali i Albanci imali o Srbima. Verujem da su naši sukobi 90 posto zasnovani na predsrasudama. Kada smo se upoznali super smo se družili i nismo imali problema i zbog toga mi je jako stalo da učestvujem u pisanju scenarija“, rekla je ona.
Tanja Janković rođena je i odrasla u Vranju. Nekoliko godina je „sasvim slučajno“ živela u Južnoj Africi gde je otišla ujacima u posetu a ostala dve i po godine. Posle petooktobarskih promena vratila se u Srbiju gde je nastavila studije.
Za vreme studija radila je u Međunarodnom pres centru u Bujanovcu gde joj je bilo „super jer se svašta nešto tamo dešavalo i svi bitni likovi u državi bili su dole“.
Tamo je upoznala i ljude iz OEBS-a, UN, Kfora koji su sa Kosova dolazili da pregovaraju. Na Kosovo je, „opet sasvim slučajno“ došla kada je prijateljica koja je radila u OEBS-u zatrudnela i ponudila joj da je menja šest meseci.
„Meni je to bilo super da zaradim pare za džeparac i odem na karneval u Riju. I tako sam kročila na Kosovo. Otišla sam da radim za civilnu misiju, brzo sam prešla u vojnu bazu. U Rio nisam otišla, a na Kosovu sam ostala tri godine“, kaže kroz smeh Janković.
Ideja za knjigu – zbirku poluautobiografskih priča o dogodovštinama sa Kosova – bila je rezultat revolta zbog podozrivih pogleda i komentara koji su je dočekali kada se vratila sa Kosova sa „referencom“ Bondstil u svom CV-u.
„Meni je “Bondstil“ u CV-u trebalo da bude referenca a ne otežavajuća okolnost. Zvali su me špijunkom, plaćenikom. Mi Srbi obožavamo teorije zavere i mene bi s vremena na vreme obuzimao bes, inat, ljutnja i svaki put bih vikala da ću napisati knjigu i objasniti šta se sve i kako tamo dešavalo“, rekla je ona.
Knjigu je konačno napisala na nagovor kolega posle teksta objavljenog u „Pres magazinu“ o Bondstilu koji joj je i poslužio kao dobra reklama za knjigu.
„Taj tekst je privukao veliku pažnju a kako sam ja u njemu brbljala da ću napisati knjigu svi su počeli da me pitaju kada, kako, ko će je objaviti i tada je nastao pakao. U roku od tri meseca morala sam da završim knjigu, skupim beleške koje su bile svuda razbacane, pronađem izdavača. Tako sam ja završavala knjigu i istovremeno radila sve prateće stvari i u roku od 7-8 meseci izašla mi je knjiga“, rekla je ona.
Izdavačka kuća „Laguna“ objavila je roman 2011. jer je Tanja Janković želela baš njih.
„Ja sam htela “Lagunu“ jer sam želela najbolje za moju knjigu a “Laguna“ je najbolja izdavačka kuća u zemlji. Pozvala sam direktora “Lagune“ predstavila mu se, rekla ko sam i šta sam i čovek mi je u roku od dva dana zakazao sastanak i pristao da objavi knjigu“, priseća se ona.
„Nisam planirala da napišem knjigu o događajima na Kosovu. Knjiga se desila spontano i slučajno kao proizvod svega što sam preživela i doživela ali i inata i želje da dokažem da to nije sve kako su pričali kada sam se vratila odozdo. Bondstil je i danas tabu tema jer je retko ko od političara otišao tamo“, kaže ona.
Osvrnuvši se na položaj pisca u Srbiji Janković, koja u Beogradu radi kao novinar, smatra da od pisanja ne može da se živi.
„Sve mlade spisateljice bilo one talentovane ili ne žele bogato da se udaju da bi mogle da se posvete svom talentu. Ja se, pak, nadam da će biti bolje. Pretpostavljam da je loše stanje u književnosti samo jedan kamenčić u mozaiku krize u proteklih 15-20 godina kada se sve urušilo“, rekla je ona.
„Mislim da mladi pisci mogu da daju samo 30 posto svog talenta, želja i sebe jer sa onih 70 posto moraš da brineš o poslu, egzistenciji, elementarnim stvarima. Pisanje ne može da bude moj posao, a volela bih jer najbolje radiš ono što voliš“, rekla je Tanja Janković.
