Deca imaju uvid u karton, roditelji ne
Dete koje je napunilo 15 godina, koje je sposobno za rasuđivanje i samostalno donošenje odluka, ima pravo da na svoj zahtev obavi uvid u svoju medicinsku dokumentaciju, kao i pravo na poverljivost tih podataka. Izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osiguranju, privatnost i poverljivost ovih podataka može da bude narušena u slučaju ako je adolescentu ugrožen život ili ako je odlučivanje deteta protivno njegovom najboljem interesu, kada je roditeljski pristanak neophodan.
– U promenama zakona najviše bode oči propis da deca imaju uvid u karton. Preterivanje je da roditelji nemaju uvid u to šta im rade deca, a sa druge strane u školama traže da opravdanje donesu mame i tate – smatra dr Nevenka Dimitrijević, iz Doma zdravlja „Voždovac”.
Ovo nije jedina novina u srpskom zdravstvu koja je stupila na snagu 1. januara.
Poštovanje pacijentovog vremena
Sada je utvrđeno i posebno pravo o poštovanju pacijentovog vremena u ostvarivanju zdravstvene zaštite u državnim ustanovama i privatnoj praksi. Tako pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, medicinskih mera i postupaka radi očuvanja i unapređenja zdravstvenog stanja.
Svako pravo nosi sa sobom i neke konsekvence, smatra Zorica Marković, iz Udruženja korisnika zdravstvenih usluga kluba „Zdravlje”.
– Novi propisi se ne odnose samo na poštovanje vremena pacijenta na pregled u domu zdravlja, već i na zakazivanje operacija. Dešavalo se recimo da čoveku zakažu u Kragujevcu operaciju kolena za 2023. godinu. Nije jasno ko treba da odgovara ukoliko ne poštuje vreme bolesnika – rekla je Markovićeva.
Za sedam obolelih od retkih bolesti besplatno lečenje
Država će plaćati lečenje za sedam pacijenata obolelih od retkih bolesti, što mnogi smatraju nekorektnim, jer se pretpostavlja da od retkih oboljenja pati oko pola miliona ljudi u Srbiji. Za lečenje ovakvih pacijenata iz budžeta će biti izdvojeno 130 miliona dinara, i to od prihoda ostvarenih od igara na sreću.
Ne podrazumevaju sve retke bolesti skupu terapiju, kaže Jelena Milošević, predsednica Nacionalne organizacije za retke bolesti, i moguće je zbrinuti sve pacijente ako nadležni pravilno rasporede sredstva.
– Neophodno je da država plaća dijagnostiku u inostranstvu za obolele od retkih bolesti, jer se to radi jednom u životu i predstavlja uslov za određivanje terapije – istakla je Miloševićeva.
Povreda na radu samo ona koja je nastala u procesu rada
Izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju uneta je nova definicija povrede na radu koja je usklađena preporukom Svetske zdravstvene organizacije, a prema kojoj se povredom na radu smatra samo ona koja je nastala u procesu rada. Ova novina, prema rečima prof. dr Aleksandra Milovanovića, direktora Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović”, predstavlja odličnu stvar.
– Nije kriv poslodavac koji ima firmu u centru Beograda, što se njegov radnik povredio u Barajevu, jer tamo nisu bili očišćeni putevi ili je neko ostavio otvoren šaht u koji je radnik upao. Novim propisom povreda na radu je samo ona koju doživi čovek kada kroči na tle firme. Ranije se dešavalo da se povredama na radu smatraju povređivanje na putu ka poslu i sa posla, pa je bilo puno zloupotrebi – dodao je dr Milovanović.
U Ministarstvu zdravlja napominju da je osim ovih pravila preciziran i način dodele specijalizacija za lekare, da su donete odredbe koje se tiču izdavanja i oduzimanja licence takozvanim zdravstvenim saradnicima, ali i kako može da se oduzme sertifikat o akreditaciji zdravstvenoj ustanovi ukoliko više ne ispunjava utvrđene standarde.
