U posednjih 150 godina – 2011. najtoplija

Godina 2011. bila je najtoplija godina u Francuskoj od početka 20. veka, sa prosečnim temperaturama od 13,6 stepeni, što je za 1,5 odsto više u odnosu na normalne temperaturne vrednosti, prema podacima francuske meteorološke službe „Meteo Frans“.
 
Ova godina će i u anale meteorologije u Belgiji ući kao najtoplija godina od 1833, kada su izvršena prva meteorološka merenja, prenosi „Libr Belžik“.
 
Izuzev jula, svaki mesec u ovoj godini je bio topliji u odnosu na standardne vrednosti, a proleće je bilo sunčanije nego ikad. Gotovo bi se moglo reći da smo u proleće imali leto, na leto smo imali jesen, a na jesen proleće, objasnio je belgijski meteorolog David Dehenouv.
 
On, takođe, ističe da su tri najtoplije godine u Belgiji zabeležene u pet poslednjih godina, a to su 2006, 2007. i 2011. Kako prenosi alžirski ekonomski nedeljnik „LCE“, temperature koje su zabeležene u poslednjih 10 godina su znatno iznad proseka, a na krajnjem severu naše planete su bile toliko visoke da arktički led nikada nije bio tanji.
 
Taj rezultat je utoliko značajniji što je godina 2011. do maja meseca bila pod veoma velikim uticajem klimatskog fenomena poznatog kao „La Ninja“, koji se u redovnim razmacima odvija na Pacifiku i koji je poznat po svom efektu hlađenja. Ovogodišnja „La Ninja“ bila je jedna od najjačih u poslednjih 60 godina.
 
Ne samo što je ovaj fenomen odgovoran za neke ekstremne meteorološke epizode tokom ove godine (suša u istočnoj Africi i na jugu Sjedinjenih Američkih Država, poplave u Africi i u južnoj Aziji, kao i u istočnoj Australiji), već se smatra da on izaziva pad temperatura od 0,1 do 0,15 Celzijusovih stepeni u odnosu na prethodnu ili predstojeću godinu.
 
Svetska meteorološka organizacija insistira, međutim, na tome da je 2011. godina najtoplija od svih godina u kojima je zabeležena umerena i snažna „La Ninja“ (1989, 2000, 2008), podsećajući da je 13 najtoplijih godina registrovano među poslednjih 15, od 1997. godine.
 
„Naši naučni podaci su čvrsti i nepobitno dokazuju da se svet zagreva i da su uzrok porasta temperatura ljudske aktivnosti“, objašnjava Mišel Žaro, generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije, dodajući da je koncentracija štetnih gasova u atmosferi sve veća i bliži se nivoima koji odgovaraju porastu temperatura od 2,0 do 2,4 Celzijusova stepena, iako su se zemlje obavezale da će učiniti sve kako temperature ne bi prešle drugi podeljak Celzijusove skale.