Kolumbo doneo sifilis u Evropu

Kolumbo je 1492. godine u Evropu doneo nešto više od saznanja o novom kontinentu – sifilis.
 
Odlazak u Novi svet je, prema mišljenju naučnika, doneo sifilis u Evropu.

Sifilis koji uzrokuje bakterija treponema pallidum je danas izlečiv, ali ako se na vreme ne tretira može oštetiti srce, mozak, oči i kosti i na posletku, biti fatalan.

Prva zabeležena epidemija te bolesti dogodila se za vreme Renesanse 1495. godine, kada su je preneli vojnici armije Čarlsa Osmog, nakon što je francuski kralj napao Napulj.

Stigmatizovana bolest

Činjenica da je sifilis stigmatizovana seksualno prenosiva bolest vremenom je doprinosila kontroverzama vezanim za njeno poreklo. Ljudi često krive neku drugu zemlju za pojavu sifilisa, smatra Kristin Harper, evolucioni biolog na Emori univerzitetu.

Džordž Armelagos, takođe biolog na istom univerzitetu prvi put je posumnjao da je krivac za širenje sifilisa Kolumbo pre nekoliko decenija.

„Smejao sam se ideji da je mala grupa mornara mogla da prenese bolest koja je izazvala najveću evropsku pandemiju“, kaže on.

Kritike „kolumbijanske teorije“ smatraju da je sifilis oduvek vladao Starim svetom, ali nije razlikovan od drugih bolesti koje izazivaju raspadanje tkiva, kao što je lepra.

Čak je istraženo i 50 skeleta iz Evrope koji su datirali iz vremena pre Kolumbovog otplovljavanja i otkriveni su znaci hroničnog sifilisa. Ipak, daljim istraživanjem, Armelagos i njegove kolege došli su do iznenađujućeg otkrića – svi dokazi su upućivali da je Kolumbo „krivac“. To je delovalo kao dovoljan dokaz da sifilis potiče iz Starog sveta i da je Kolumbo nevin.

Armelagos i njegove kolege pogledali su zatim pažljivije i druge izveštaje. Otrkili su da je najveći deo skeleta zapravo ne odaje znake hroničnog sifilisa – poput udubljenja na lobanji i udubljenja butne kosti. Kasnije se ispostavilo da bolest svakako nije „moderna“ i da je 1492. zapravo dospela u Evropu.

„Epidemije su posledica migracija. To se najbolje vidi i po današnjim bolestima“, smatra Armelagos.