Neophodna dopuna pravilnika o bolovanjima
Novi pravilnik o bolovanjima koji je pripremio Republički fond za zdravstveno osiguranje nije sasvim završen i moraće da bude dopunjen. Još se, naime, ne zna koliko zaposleni mogu da odsustvuju s posla zbog gripa, prehlade ili stomačnog virusa, odnosno zbog stanja koja zahtevaju bolovanje do 30 dana, a koja propisuju lekari po domovima zdravlja. Zbog toga je Ministarstvo zdravlja naložilo RFZO da što pre dopuni ovaj pravilnik.
Zasad je jedino utvrđeno koliko može da traje bolovanje koje propisuje lekarska komisija, dakle posle onog od 30 dana koje odredi izabrani lekar u domu zdravlja. To znači da pacijent koji ima bronhitis ili upalu uva neće biti samo 14 dana na bolovanju, već tome treba dodati još 30 dana, koje u prvom trenutku odobrava lekar opšte prakse, a za dodatnih 14 dana potrebna je odluka prvostepene lekarske komisije. Tako, na primer, ko dobije čir na želucu, zbog ove bolesti biće najduže na bolovanju 75 dana (30 dana + maksimalnih 45 dana koje daje prvostepena komisija).
Zbog toga ne stoji tvrdnja direktora RFZO Aleksandra Vuksanovića da ubuduće neće moći da se dogodi da pacijenti za istu bolest u Subotici dobiju mesec dana, a u Beogradu samo tri, jer još nisu napravljena pravila za bolovanja do 30 dana, na koja zaposleni najviše i odlaze.
Pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović kaže za „Blic“ da će Ministarstvo, iako pravilnik nije kompletan, dati RFZO-u saglasnost za primenu dela propisa.
– U njemu nedostaju standardi za bolovanja do 30 dana. Ne zna se, takođe, ni koliko mogu da budu na bolovanju i osobe čije odsustvo RFZO plaća od prvog dana, a to su situacije kod nege dece do tri godine i za davaoce tkiva i organa. Mi ćemo, ipak, dati saglasnost, ali smo obavezali RFZO da u roku od šest meseci u saradnji sa stručnom komisijom utvrdi standarde za bolovanja do 30 dana – ističe Pavlovićeva.
Inače, naknade za bolovanja do 30 dana isplaćuju poslodavci, dok bolovanja duža od 30 dana isplaćuje Republički fond za zdravstveno osiguranje.
Propisana su i pravila u kojim situacijama zaposleni mogu ostati bez naknade za bolovanja. Pomoćnica ministra objašnjava da se dešava da ljudi uzimaju bolovanje da bi otišli na letovanje, zimovanje ili pak za neki privatni posao.
– Malo ko zna da, ukoliko se ustanovi da je zaposleni uzeo bolovanje a nije bolestan, može da ostane bez nadoknade koju isplaćuje poslodavac ili Republički fond za zdravstveno osiguranje. Pa tako, ukoliko osoba za vreme bolovanja radi nešto privatno i za to ostvaruje prihod, ili bez dozvole lekara otputuje iz mesta prebivališta, može da ostane bez naknade za bolovanje. Isto može da se desi i ukoliko neko sam izazove nesposobnost za rad u slučaju akutnog pijanstva ili upotrebom psihoaktivnih supstanci – ističe Pavlovićeva.
