Disciplinu stečenu kroz sport, analitički pristup i strast prema tehnologijama Maja Janković danas spaja na poziciji direktorke Sektora za upravljanje proizvodima u kompaniji Intellya. Odrasla u Užicu, a obrazovana na FON-u, kroz „Case Study Club” rano je zavirila u poslovni svet i konsalting. Svoje vreme van kancelarije koristi za avanturistička putovanja, klavir i zdrave obroke, što joj pomaže da i najveće poslovne izazove posmatra otvoreno i kreativno. U poslu je pokreće želja da pravi razliku, pomera granice i podiže standarde u IT industriji.

• Šta je bio vaš lični okidač da se upustite u karijeru kojom se danas bavite?

Ne bih rekla da je okidač bio jedan veliki trenutak, već niz sitnih odluka i poteza kroz sve faze školovanja i celokupan profesionalni put. Čini mi se da nikada nisam zapuštala teme i aktivnosti za koje sam smatrala da mi dobro idu, dok sam kao pčelica trenirala za one stvari koje su mi bile manje komforne, a za koje sam mislila da će mi nekada biti korisne (uglavnom sam napravila dobar izbor). Za svaki važan trenutak na svom poslovnom putu – fakultet, prva praksa, prvi posao, bilo koje usavršavanje i slično – koristila sam istu taktiku pravljenja analiza, matrica, dubokih zaključaka, kroz ponovno podsećanje na to šta me ispunjava, šta radim lako, a šta mi iziskuje više truda. Upravljanje proizvodima u IT-ju (IT Product Management) tokom poslednje decenije nalazi se na vrhuncu svoje popularnosti, pa su i informacije o branši sve dostupnije, što mi je, takođe, pomoglo u istraživanju svojih daljih koraka. Neki fantastični ljudi – koji su na visokim pozicijama u različitim IT firmama, edukatori ili, jednostavno, entuzijasti za ovu oblast – nesebično dele znanje, a ja sam imala sreću da na svom putu naiđem na neke od njih.

• Šta vas danas najviše pokreće na poslu?

Doprinos i pravljenje razlike. Svest da svojim radom mogu da poboljšam rezultate ljudi ili njihov osećaj, kao i da pomerim granice koje su delovale predaleko – ono su što mi svakog dana daje dodatno gorivo. Naravno da tu postoje i neke kratkoročne radosti, poput završetka nekog projekta ili dobijanja novih prilika. Međutim, to ne može da se uporedi sa situacijama u kojima idem kući posle posla znajući da je nekome zaigralo u stomaku zbog nekog novog iskoraka ili poteza koji je do juče izgledao skoro nedostižno, bilo to u privatnom ili poslovnom životu, jer neko sam ko dosta svog vremena ulaže u balans i zdraviji način života, pa su mi oba aspekta podjednako važna.

• Kako održavate motivaciju i energiju u svetu koji se stalno menja i u trenucima kada stvari ne idu po planu?

Tako što nikada ne gubim cilj iz vida, a zahvaljujući baš jakoj disciplini, uspela sam da napravim neku varijantu motivacije za (skoro) svaku situaciju u kojoj nešto ne ide kao što sam zamislila ili kao što je planirano. Daleko od toga da se uvek osećam kao da je situacija „cveće i proleće”, naprotiv, ali trudim se da nikad ne ispustim krajnju destinaciju iz fokusa. Dodatno mi pomaže to što se držim svojih malih dnevnih rutina, poput odlaska u kancelariju umesto rada od kuće, pripreme svih dnevnih obroka umesto snalaženja i usputnog jela, sporta i šetnje umesto leškarenja, pa se onda više osećam kao da sam na poznatom terenu, čak i kada imam veliki broj „nepoznatih” ispred sebe.

• Koji izazov vas je najviše izbacio iz zone komfora i kako ste ga savladali?

Odlazak na prvi samostalni poslovni put, u daleki Maroko, na IT konferenciju, gde sam išla kao predstavnik kompanije i govornik na Tech stageu. Iz ove perspektive, nisam sigurna koji bi deo tih sedam dana dobio zlatnu medalju za najkomplikovaniji – logistika puta do tamo i nazad, usklađivanje biznis potreba i razumevanje sa internacionalnim timom, svakodnevno „menjanje šešira i cipela” – malo upravljanje proizvodima, malo prodaja i marketing, malo praćenje tima u Srbiji i slično. Gomila stvari se odvila neplaniranim tokom, i lošijim i boljim – od otkazivanja letova, gubljenja kofera na aerodromu, do sjajnih utisaka o mojoj prezentaciji i sklapanja kvalitetnih dogovora za dalje – ali sam u svakom trenutku držala cilj svog boravka ispred sebe, uz listu brojeva na brzom biranju, ukoliko se nađem u bezizlaznoj situaciji. Ohrabrivala sam se da mogu da uradim i prebrodim sve sama, ali sam bila spremna i da pozovem pomoć u svakom trenutku. Ovaj odlazak je, kako mi to u firmi kroz šalu zovemo, deo Majine letnje turneje, jer sam to leto u tri nedelje, prvi put u poslovnom životu, otišla na tri uzastopna poslovna puta, uz manje od 24 sata u Beogradu, sa gomilom psihofizičkih izazova.

• Kako vidite svoju karijeru za pet godina i šta biste voleli da promenite u industriji kojoj pripadate?

Vidim se zasigurno u istoj industriji, kao neko ko, pored toga što radi ono što je suština upravljanja proizvodima, motiviše druge da pronađu istu strast u svom radu – kroz mentorstvo, deljenje znanja i građenje zdrave timske energije. Stvarno sam entuzijasta za svoju oblast i sve ono što ona donosi, i lepo i manje lepo, i želela bih da prenesem to na one koji imaju naznake za isti osećaj.

Kada govorimo o promenama u mojoj oblasti, volela bih da preoblikujem način na koji industrija posmatra ulogu menadžera proizvoda tako da se više podstiče i vrednuje strateško razmišljanje i uticaj koji imamo na oblikovanje proizvoda u eri veštačke inteligencije, a mnogo manje na operativni deo posla, koji će biti sve više automatizovan. Srednje brzo, ali vredno, radim sa svojim timom na tome da umanjimo broj ponavljajućih zadataka kroz maksimalno korišćenje alata koji su nam dostupni, zarad veće usredsređenosti na dodavanje vrednosti.

• Zašto ste odlučili da ostanete i radite u Srbiji?