3 genijalca koji su bili zabušanti (i zašto bi trebalo da pratite njihove rutine)
U skoro svim oblastima rada, što više radite i trudite se, to bolje rezultate postižete. Ipak, istorija pokazuje i neke druge primere – rad koji menja svet i prekovremeni i iscrpljujući sati ne idu baš uvek zajedno.
Sajt Inc pokazuje i neke primere „zabušanata“. Oni su bili pravi genijalci i menjali našu istoriju, a opet se nisu uklapali u kalup vrednih ljudi koji su radili dan i noć.
1.Čarls Darvin (Charles Darwin)
Za čoveka koji je okrenuo naglavačke naše shvatanje prirodnog sveta, Darvin se nije previše trošio na „poslu“. Evo kako je izgledao njegov raspored:
Nakon jutarnje šetnje i doručka, Darvin bi počeo da radi istraživanja oko 8 ujutru, i narednih sat i po bio bi zauzet. Oko 9:30 čitao bi jutarnju poštu i pisao pisma. Oko 10:30 prionuo bi ozbiljnije na posao, povlačeći se u svoje prostorije ili laboratoriju, gde je sprovodio eksperimente. Do podneva bi rekao: „Uradio sam dobar posao,“ i otišao na dužu šetnju.
Popodne bi se sastojalo od dremke, još šetnje i rane večere sa porodicom. Sve zajedno bilo bi to oko 3 vrlo koncentrovanih sati posla. Da je profesor na fakultetu, ne bi baš dobro prošao. Da je radio u firmi, bio bi otpušten. Ipak, uradio je posao koji je promenio istoriju…
2. Anri Poenkare (Henri Poincaré)
Poznati francuski matematičar i teorijski fizičar objavio je 30 knjiga i oko 500 naučnih istraživanja. Između ostalog, bio je i profesor na Sorboni.
Da li mu je za sve ovo bilo potrebno 80 sati nedeljno? Ne baš. Radio je u dva navrata svakog dana – od 10 ujutru do podneva, i od 5 popodne do 19h.
3. Entoni Trolope (Anthony Trollope)
Trolope je bio veliki engleski pisac iz XIX veka, koji je objavio 47 novela, dok je radio još jedan posao sa punim radnim vremenom. Ovo je bio njegov raspored: U 5 ujutru došla bi posluga sa kafom. Prvo bi čitao ono što bi napisao prethodnog dana, a onda bi od 5:30 namestio sat na sto i počeo da piše. Napisao bi 1.000 reči na sat, i otprilike 40 stranica nedeljno. Njegov drugi posao sa punim radnim vremenom počinjao je oko 8 ujutru.
Alis Manro, Čarls Dikens, Gabrijel Garsija Markez, Sol Belou i Ernest Hemingvej – svi su dobro poznati po tome što su radili manje od 5 sati dnevno.
Šta možemo da naučimo od ovih genijalaca?
Naravno, poenta nije u tome da radimo što manje i da zabušavamo što više. Imajte na umu da ako radite na istinski teškim problemima ili istražujete zahtevne ideje, zaboravite na bezbrojne i naporne radne sate. Raspored bi u tom slučaju trebalo da se sastoji od rada u više navrata, i nekoliko sati tokom kojih je koncentracija na visokom nivou.
U današnjem svetu koje propagira rad uvek i svuda, od velikih i istinskih genijalaca možemo da naučimo da nas odmor možete učiniti pametnijim, kreativnijim i srećnijim.
Izvor: BIZLife
Foto: Youtube/Printscreen
Piše: N.V.
