Umesto evra kupuje se „švajcarac“

Građani zbog straha da je zajednička evropska valuta na izdisaju više kupuju švajcarski franak, koji je, uz zlato, u vreme svih kriza bio alternativno rešenje.
 
Postoje i oni koji više veruju u vrednost nekretnina, pa se odnedavno beleži i nagli porast prodaje stanova, ali i zemljišta i automobila.
 
Međutim, gde god se „zavrti“ više keša, povećava se i opasnost od pranja novca, gde se sredstva iz nelegalnih uvode u legalne tokove.
 
„Banke, ali i druge finansijske organizacije, dužne su da provere svaku gotovinsku uplatu koja premašuje 15.000 evra po jednoj ili po više vezanih transakcija“, objašnjava jedan bankar i navodi da“postoje i određeni parametri koji ukazuju da je reč o pranju para, pa nije bitno da li je reč o transakciji od 300 evra ili onoj od 30.000 evra, svakako će biti proverena“.
 
Kada je reč o prostoj konverziji već postojeće štednje iz jedne u drugu valutu, dakle o bezgotovinskoj transakciji, ona ne podleže posebnoj proveri. Svako izvlačenje para „iz slamarica“ i ubacivanje gotovine u redovne tokove podleže proveri. 

Kod menjača, pak, situacija je nešto drugačija. Pošto rade isključivo sa kešom, svaka kupoprodaja veća od 5.000 evra podleže posebnim odredbama provere po Zakonu o sprečavanju pranja novca. Ovo važi i za ovlašćenu menjačnicu i za banke koje rade menjački posao. 

Privatne menjačnice, inače, trenutno imaju pune ruke posla, pa sednevno i po nekoliko hiljada evra prebaci u „švajcarce“.Neretko na kraju dana, u menjačnicama ostane tek 100 ili 200 švajcarskih franaka. 

„Imamo veliku potražnju švajcarskih franaka“, ističe Borislav Brujić, predsedik Udruženja menjača Srbije. 

On navodi da je „švajcarac pre nedelju dana dostigao prodajni kurs od više od 89 dinara, da bi sada pao na nešto iznad 84 dinara, pa su građani za samo sedam dana izgubili pet dinara na vrednosti, ako su ovu monetu kupovali dinarima. Ali, očigledno da se o tome ne vodi računa i da je sve slabije poverenje u evro“.