Nizak vodostaj nanosi štetu poljoprivrednicima
Nizak vodostaj Dunava nanosi višestruku štetu poljoprivrednicima. S jedne strane, gube zbog niže cene kukuruza, kao posledice smanjenog izvoza, a sa druge jer neka uvozna đubriva plaćaju znatno više nego lane.
Promet kukuruzom izuzetno je smanjen. U novembru je izvezeno oko 180 hiljada tona, a u istom mesecu lane 360 hiljada tona. Glavni krivac upola manjem izvozu je nizak vodostaj Dunava.
Nemogućnost rečnog saobraćaja blokirala je izvoznike, a na domaćem tržištu oborila cenu kukuruza, kaže direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin.
On tvrdi da je na našem tržištu cena te strateške biljne kulture niža od one na mnogim berzama. Na budimpeštanskoj berzi, kukuruzom se trguje po ceni od 16,20 do 16,30 dinara za kilogram bez pdv-a, a u Čikagu je cena 17,60 dinara po kilogramu.
„Ako znamo da se kod nas kukuruzom trguje po ceni od oko 15 dinara za kilogram bez poreza, onda je jasno koliko je izostanak izvoza zbog niskog vodostaja Dunava uticao na domaće tržište“, zaključuje Galetin.
Međutim, problemi sa vodostajem Dunava i smanjenim izvozom kukuruza često su izgovori trgovcima da ucenjuju poljoprivrednike prilikom otkupa, žali se predstavnik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Ivković.
Veliku ponudu kukuruza na tržištu vešto koriste trgovci pri svakom razgovoru, pod izgovorom da se ne može izvesti, da ne idu barže i na taj način nam obaraju cenu.
„Ovih dana, na mnogim njivama, paori zaoravaju đubrivo za prolećnu setvu. Neretko se koristi rusko đubrivo, za koje tvrde da je visokog kvaliteta, ali ga trgovci prodaju po znatno višoj ceni od prošlogodišnje,“ tvrdi Ivković.
Lane je cena đubriva MAP 12:52:0 ruske proizvodnje bila oko 39.000 dinara po toni, a današnja iznosi oko 69.000 dinara za tonu.
„Ne možemo da verujemo da je moralo ovo da se desi i da nije moglo železnicom da bude dopremljeno đubrivo“, ocenjuje Ivković.
Kada je reč o ceni pšenice, na nju nije uticao nizak vodostaj Dunava. Hlebno zrno izvozimo u zemlje okruženja, pa rečni transport nije od presudnog značaja za prodaju u inostranstvu.
Na domaćem tržištu pšenica ima visoku cenu, a veliki mlinovi ne koriste rečni saobraćaj, podseća direktor preduzeća Žitovojvodina Sima Matić.
Više cene evrodizela zbog niskog vodostaja reka
Evrodizel u veleprodaji je poskupeo od 1,7 do 3,5 dinara po litru, a uskoro se mogu očekivati više cene tog derivata i u maloprodaji, zbog otežanog uvoza tog goriva rečnim putem, izazvanog niskom vodostajom reka, izjavio je danas Tanjugu predsednik Udruženja benzinskih stanica Srbije Borisav Tatić.
Na pojedinim benzinskim pumpama su već porasle cene evrodizela, ali se može očekivati da će to gorivo još više da poskupi, kada se potroše zalihe tog naftnog derivata koje su nabavljene po ranijim nižim cenama, dodao je Tatić.
On je rekao da ne očekuje nestašice tog goriva u Srbiji, ali i ukazao da su uvoznici prinuđeni da uvoze taj derivat železničkim i drumskim saobraćajem, umesto jefftinijim rečnim, što se odražava na cenu.
Prosečna cena evrodizela iznosi oko 135,4 dinara. Na benzinskim pumpama „Lukoila“ evrodizel košta od 132,90 do 136,90 dinara po litru, na pumpama OMV-a od 138,40 do 139,90, a kod Naftne industrije Srbije (NIS) od 133,90 dinara po litru.
Što se tiče cena tečnog naftnog gasa (TNG) one su počele da padaju ispod 70 dinara i na nekim benzinskim stanicama u Srbiji se litar TNG-a može kupiti za 67 dinara, dodao je Tatić.
Uvoz evrodizela u Srbiju se dominantno obavlja rečnim putem, dok se tečni naftni gas takođe uvozi, ali železničkim i drumskim saobraćajem, kažu u Udruženju naftnih kompanija Srbije (UNKS).
Prema podacima UNKS-a Srbija je u prvoj polovini godine uvezla više od 70 odsto tečnog naftnog gasa i oko 80 odsto evrodizela.
Celokupna količina dizela D2 i više od 95 odsto benzina koji se prodaju na tržištu Srbije potiče iz domaće proizvodnje.
Višenedeljna obustava rečnog saobraćaja na Dunavu i Savi, zbog niskog vodostaja, izazvala je veliki poremećaj na tržištu evrodizela. Uvoznici su već duže vreme primorani da koriste daleko neefikasniji i skuplji transport, autocisternama, ističu u UNKS-u.
To je dovelo do značajnog povećanja troškova poslovanja i mada su u prvom trenutku uvoznici to amortizovali, posle gotovo mesec dana, poremećaj počinje da ostavlja trag i na snabdevenost i na veleprodajnu cenu ovog goriva, kažu u tom udruženju i navode da se stabilizacija tržišta evrodizela očekuje odmah nakon porasta vodostaja, do koga bi, prema nekim najavama, moglo da dođe krajem meseca.
U prvim danima, nakon obnavljanja rečnog saobraćaja, kako su istakli, neće moći da se koriste puni kapacetiteti plovila, ali će i tako delimično napunjeni brodovi uticati na smanjenje troškova transporta.
U NIS-u takođe zbog niskog vodostaja Dunava, razmatraju alternativna rešenja uvoza evrodizela drumskim i železničkim putem, pošto NIS za sada, dok ne završi modernizacija Rafinerije nafte Pančevo, proizvodi ovaj naftni derivat u ograničenim partijama, zbog čega ga kao i druge naftne kompanije, uvozi.
Nizak nivo Dunava međutim ne ugrožava snabdevanje srpskog tržišta sirovom naftom, jer se ona doprema naftovodom.
