Srbija: 500 utaja poreza višemilionskih prihoda
Proverom primanja građana po tekućim računima Poreska uprava je ove godine otkrila čak 551 slučaj klasične utaje poreza. Naime, više od 500 poreskih obveznika, među kojima najviše menadžera i lekara, ali i profesora i drugih državnih činovnika, nije prijavilo svoje višemilionske prihode.
Upućeni u ovu problematiku smatraju da je na hiljade onih koji svoja „vanredna“ primanja uzimaju u kešu, pa je jako teško ući u trag ovom „prljavom“ novcu.
Iako je korupcija tema o kojoj se najviše priča, na njenom otklanjanju ili smanjenju malo je urađeno. To potvrđuju rezultati poslednjeg svetskog istraživanja o korupciji Transparensi internešenela, po kojem je Srbija nazadovala i nalazi se između 86. i 90. mesta, dok je godinu dana ranije delila od 78. do 84. mesta.
U Poreskoj upravi Srbije, koja kontroliše iznose koje građani primaju preko računa banaka, otkrivaju da su do kraja oktobra otkrili 551 osobu koja je utajila porez, odnosno nije prijavila prihode veće od 1,7 miliona dinara.
„Svi oni su bili u obavezi da podnesu poresku prijavu. To je klasična utaja poreza. Identitet tih osoba ne možemo da otkrivamo, ali među njima ima ljudi iz gotovo svih branši, počev od generalnih direktora, preko lekara, biznismena, ekonomista, profesora… Na tom spisku ima bukvalno svih profesija, a iz raspoloživih podataka zasad je najviše utajila osoba koja je imala prihod od čak 14 miliona dinara. Protiv svih smo podneli ili prekršajne ili prijave za pokretanje krivičnog postupka“, otkrivaju u Poreskoj upravi.
Porez na dohodak građana u obavezi je da plati svaka osoba koja je tokom prethodne godine zaradila više od 1,7 miliona dinara. U Srbiji je u toku prošle godine, bar prema broju prijavljenih Poreskoj upravi, tu sumu zaradilo 22.500 ljudi.
„Svaka osoba koja ima veći prihod na godišnjem nivou od 1,7 miliona dinara u obavezi je da do 15. marta podnese poresku prijavu, odnosno državi plati porez na dohodak građana. To je zbir svih primanja koja su ostvarena u jednoj kalendarskoj godini po svim osnovama, a to su redovne plate, angažovanje po osnovu ugovora o delu, o privremenim poslovima, članstvu u upravnim i nadzornim odborima, jednom rečju sve naknade koje se uplaćuju na lični račun osobe“, kažu u ovoj upravi, ali ne smeju ni da pretpostave koliko pojedinci stiču na način koji ne može da se proveri preko računa banaka.
Nažalost, zbog zakonodavstva u našoj zemlji to se otkriva tek u krivičnim postupcima, ako do njih uopšte i dođe, kao u slučaju direktora Puteva Srbije ili Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, koji su sa zvaničnom platom od 1.500 do 2.000 evra posedovali višemilionsku imovinu. Pre afere niko ih nije pitao odakle im pare jer se nečija imovina ispituje tek po pokretanju krivičnog postupka.
Direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže da se tako ne radi u zemljama Evropske unije.
„Ako neko primeti naglu promenu nečijeg imovnog stanja, poreski službenik to odmah upoređuje sa primanjima i proverava da li je stečena legalnim tokovima. Tako poreski obveznik Francuske sa niskim primanjima ne bi bio iznenađen ukoliko bi mu se na vratima stana pojavio poreznik da proveri od kojih para je kupio luksuzni automobil“, navodi Nenadić.
