Radije bi živeli duže nego zdravije
Kada starija osoba boluje od neizlečive bolesti, većina doktora smatra da bi pacijent više voleo da poboljša kvalitet života nego da ga produži, takvog kakav jeste. Ti doktori nisu u pravu – ili bar tako tvrdi nova studija.
Švajcarski istraživači ispitali su više od 500 starijih pacijenata sa srčanim problemima i otkrili da ¾ njih ne bi menjalo duži život sa tim simptomima sa kojima moraju da žive, za kraći, ali zdraviji život.
“Rezultati su me prilično iznenadili,” rekao je dr Hans-Piter Brunier, autor studije.
“Mi uglavnom mislimo da znamo šta je najbolje za pacijnta, ali često nismo u pravu.”
“Kada su pacijenti u godinama gde im smrt nije daleka budućnost, preživljavanje im je mnogo važnije,” rekao je on.
Srčana insuficijencija je hronična, neizlečiva bolest i srce je suviše slabo da bi pumpalo dovoljno krvi kako bi potkrepilo sve telesne potrebe.
Simptomi uključuju kratak dah, umor, slabost i oticanje u nogama i stopalima, smanjujući sposobnost osobe da hoda ili vežba. Bolesti srca, visok krvni pritisak ili dijabetes može da oslabi mišiće srca tokom vremena, što može dovesti do srčane insuficijencije.
Istraživači su anketirali 555 pacijenata sa ovom bolešću, koji imali između 70 i 80 godina. Postavljali su im niz pitanja o željama vezanim za kraj života. Anketu su ponovili nakon 12, pa onda nakon još 6 meseci.
Na početku istraživanja, 74 % ispitanika je reklo da ne bi izabrali da žive još jednu godinu u odličnom zdravlju naspram još dve godine sa zdravstvenim problemima koje imaju. Nakon godinu dana, 80% ispitanika nije želelo da menja dužinu života u zamenu za oslobađanje od simptoma.
Nakon 18 meseci, nekoliko njih se predomislilo. Na pitanje o tome da li žele reanimaciju ako do toga dođe, oko trećine je odgovorilo da ne želi.
Učesnici u studiji koji su bili spremni da menjaju duži život za lakše simptome su uglavnom bile starije žene koje su imale ozbiljne srčane probleme.
„Međutim nismo uspeli da pronađemo određene obrasce kojima bismo mogli da predvidimo šta bi pojedinci želeli“, rekao je dr Brunier.
„Zato je od presudnog značaja za individualne razgovore sa pacijentima na ovu temu.
Lekari bi trebalo da razgovaraju sa njima o svim fazama bolesti srca kako bi oni bili svesni da će im se život, kada uđu u poslednju fazu, značajno skratiti. Ne treba da ih plaše već samo da ih informišu i prilagode tretmane njihovim željama,” rekao je on.
