U Srbiji sve manje stabala šljiva
U Srbiji trenutno imamo 43 miliona stabala šljiva, od kojih je 40 miliona stabala rodno. Broj stabala ovog voća u našoj zemlji nekada je iznosio više od 60 miliona. Šljiva se smanjuje za 0,9 odsto, dok proizvodnja u desetogodišnjem periodu ima prosečan pad od 1,1 odsto i novi zasadi još uvek ne menjaju sliku.
Godišnje se u našoj zemlji proizvede od 450.000 do 550.000 tona šljiva. Očekuje se da će ove godine u Srbiji biti zabeležena proizvednja oko 500.000 tona šljiva. Plod je bio izuzetnog kvaliteta, pun šećera. (Lane je u Srbiji proizvedeno 424.000 tona šljiva, a 2009. godine 620.000 tona). Nažalost, većina ovogodišnjeg roda biće prerađeno u rakiju (65 odsto).
Oko 3.000 tona šljive preradi se u suvu šljivu, a oko 5.000 tona se plasira kao sveža ili zamrznuta šljiva. Srpska šljiva najviše se izvozi u Rusiju.
Prošle godine iz Srbije je izvezeno ukupno oko 4.138 tona suvih šljiva u vrednosti od 8,8 miliona dolara, od čega 1.686 tona u vrednosti od 4,3 miliona dolara na tržište Ruske Federacije. Ove godine krajnji bilans može biti i veći.
Srbija je nekada bila vodeća zemlja u proizvodnji šljive i šljiva je bila obeležje Srbije.
Hroničari su zabeležili da je Srbija posle Prvog svetskog rata Francuskoj dug za naoružanje isplatila u suvim šljivama i da je 1879. godine ostvarila rekordan izvoz u SAD po dobijanju statusa najpovlašćenije nacije, kada je u tu zemlju plasirala više od 37.500 tona šljiva u vrednosti od 30 miliona dolara.
Od 1938. godine počinje smanjenje broja stabala šljiva u Srbiji, nakon pojave bolesti „šarka”, koja je preneta iz Bugarske i desetkovala je najbrojniju sortu „madžarku”, koja se odomaćila pod nazivom „požegača”.
Velika šansa Srbije je u izvozu, pored suvih šljiva i rakije, i u autohtonoj preradi šljive u pekmez i džem, koji se ne proizvodi nigde u svetu – kažu stručnjaci. Među regionima koji su se opredelili za šljivu i preradu je i Koceljeva sa svojim Festivalom zimnice i o tome zamenik predsednika opštine Milutin Cvejič kaže:
– Na 3.500 hektara pod voćem u našoj opštini je najviše šljivika i sasvim je izvesno da bez prerade plodova ne možemo ostvariti solidnu dobit. Zbog toga u ovom poslu ima mesta za male kućne radionice i velike prerađivače, jer je najmanja dobit kada šljiva završi u rakijskim kotlovima.
Slično tvrde i u poljoprivrednim stručnim službama u Valjevu, Užicu, Kraljevu i ističu da je u sezoni berbe najveći problem pronaći radnu snagu i hladnjače.
Kod podizanja novih zasada šljiva većina voćara se opredeljuje za rane sorte, koje na tržište EU stižu pre roda u Poljskoj, ali kasnije od Španije i Turske.
