Banke ne daju olako novac privredi
Banke u Srbiji imaju 1,8 milijardi evra na svojim deviznim računima i još 97,5 milijardi dinara koje, na ime kupoprodaje zapisa, drže kod centralne banke. To je, prema mišljenju guvernera NBS Dejana Šoškića pokazatelj da domaće banke već imaju viška novca, ali ga ne daju privredi.
„Banke zaista imaju novac koje mogu da plasiraju preduzećima, ali kako možete nekome ko je nelikvidan da pustite kredit, a da u startu znate da on za dva meseca neće imati sredstava da vam plati ratu?“, pravdaju se bankari.
I onda kada ispune stroge uslove bankara, privrednici teško mogu da se zaduže po kamatnoj stopi nižoj od 10 odsto godišnje. Samo dinarski investicioni krediti plasiraju se po prosečnoj kamatnoj stopi od 9,04 odsto i izvozni dinarski krediti po ceni od 8,58 odsto, u proseku. Za obrtna sredstva bankari im, u proseku, traže 12,12 odsto godišnje kod dinarskih zajmova, 11,04 odsto za devizne kredite za uvoz. Uglavnom se kamatne stope za privredu kreću od 10 pa do 13 odsto. Naravno, uz deviznu klauzulu, odnosno rizik rasta valuta.
Problematični krediti premašuju 210 milijardi dinara. Njihovo učešće u ukupno odobrenim kreditima privredi iznosi čak 24,4 odsto.
Rekorder po iznosu problematičnih zajmova sa čak 75,5 milijardi dinara je prerađivačka industrija. Iako poljoprivredni sektor ima problematičnih „svega“ 17,3 milijarde dinara, taj dug čini čak trećinu kredita odobrenih ovom sektoru.
