Izgradnjom „Južnog toka“ Srbija postaje tranzitna zemlja

Tokom nedavne posete predsednika Upravnog odbora „Gasproma“ Alekseja Milera Srbiji predstavnici Srbije razgovarali su o mnogobrojnim energetskim tememama, među kojima je i izgradnja magistralnog gasovoda „Južni tok“. Napravljen je i korak više, jer je u rad pušteno Podzemno skladište „Banatski Dvor“, čime je, praktično, kako je naglasio Miler, prvi objekat ovog međunarodnog gasnog projekta počeo da radi.

Tada je ukazano i da nema sumnje da će gasovod „Južni tok“ biti izgrađen, kao i da se početak izgradnje planira za 2013. godinu, a završetak za 2015. godinu. Po Milerovim rečima, zahvaljujući podzemnom skladištu gasa u Banatskom Dvoru, Srbija će imati obezbeđene sigurne isporuke gasa i stabilno snabdevanje tržišta, a uz to, Srbije će postati tranzitna zemlja.

Dakle, izgradnjom gasovoda „Južni tok“ za nekoliko godina treba očekivati daleko stabilnije snabdevanje gasom tržišta Srbije, ali i da će po­lo­žaj naše zemlje na ener­get­skoj ma­pi Evro­pe biti značajno poboljšan.  A šta to, zapravo, znači?  Naime, izgradnja gasovoda „Južni tok“ višestruko je značajna za Srbiju i njenu gasnu privredu. Pre svega, snabdevanje gasom domaćeg tržišta biće daleko sigurnije, jer gas iz Rusije do njega neće kao sada, stizati samo iz jednog pravca – preko Mađarske. Time će, bez ikakve sumnje, biti izbegnuti problemi vezani za dotok gasa iz Rusije ( kao što je bilo pre nekoliko godina zbog spora između Rusije i Ukrajine), ali i oni s kojima se trenutno Srbija susreće – cenom transporta gasa kroz Mađarsku. Naime, predstavnici JP „Srbijagas“ i ma­đar­skog part­ne­ra pregovoraju o obezbeđenju povoljnije cena transporta gasa kroz ovu zemlju za Srbiju  jer su, kako kažu u JP „Srbijagas“, troškovi tran­spor­ta ovog energenta za Sr­bi­ju kroz Mađarsku viši u od­no­su na dru­ge ko­ji po­sto­je u Evrop­skoj uni­ji, a uz to, u sada postojećem ugovoru ima ele­me­na­ta ko­ji ni­su odr­ži­vi na du­ži rok unu­tar pra­vi­la evrop­ske za­jed­ni­ce. Za sada se razgovori odvijaju dobro i oče­ku­je se po­sti­za­nje do­go­vo­ra na obo­stra­nu korist, ali se, uko­li­ko do­go­vor s ma­đar­skim tran­spor­te­rom ga­sa ne uspe, pla­ni­ra i po­kre­tanje ar­bi­tra­žnog po­stu­pka u evrop­skim sudovima.

Dakle, izgradnjom i prolaskom „Južnog toka“ kroz Srbiju, što je, po svemu sudeći, izvesno, smanjila bi se zavisnost snabdevanja Srbije gasom preko Mađarske, ali ovaj energetski objekat obezbediće Srbiji potpuno nov, i daleko bolji položaj kada su energenti u pitanju. Naime, Sribja će biti tranzitna zemlja sa značajnim mogućnostima za di­ver­zi­fi­ka­ci­ju ka okol­nim ze­mlja­ma. Uz to, uče­šće Sr­bi­je u re­a­li­za­ci­ji ovog pro­jek­ta imaće po­zi­tiva­n uti­ca­j na privre­du zemlje, jer se, pored angažovanja domaćih fir­mi na ovom poslu, očekuje i ostvarivanje  značajnih prihoda po osnovu tranzita gasa.
 
Preko Crnog mora do Zapadne Evrope
 
Magistralni gasovod Južni tok“ polazi od obale Crnog mora u Rusiji i preko Bugarske stiže u Srbiju, odakle se planira dalja izgradnja prema Zapadnoj Evropi. U ovaj projekat uključeno je nekoliko država, a tra­sa ovog gasovo­da kroz Sr­bi­ju trebalo bi da bude duga oko 450 ki­lo­me­ta­ra.
 
Ana Marković