Uprkos domaćim resursima, BiH uvezla voća i povrća za 475 miliona KM
U BiH je od početka 2009. do oktobra ove godine uvezeno voća i povrća u vrednosti od 475 miliona KM, pokazuju podaci Uprave za indirektno oporezivanje BiH (UIO BiH).
Dok domaći voćari i povrtlari muku muče sa plasmanom njihovih proizvoda, u UIO BiH smo saznali da je u BiH samo u prvih deset meseci ove godine uvezeno voće i povrće vredno 142 miliona, a teško 179.118 tona. Uvoznim povrćem tokom ove godine najviše se snabdevalo iz Hrvatske, Italije, Slovenije i Srbije, i to najčešće krompir, paradajz, luk i kupus.
Voće koje je uvezeno na svojim voćnjacima uglavnom su uzgajali Italijani, Hrvati, Slovenci i Turci, a pored citrusnog voća i banana, koje iz inostranstva najčešće dolazi na bh. trpeze, jer ih, istina, ne možemo proizvesti, postavlja se pitanje zašto u BiH cveta prodaja uvezenih jabuka i krušaka.
Odgovor na ovo pitanje traže bh. voćari i povrtlari, koji se čude što punimo tuđe budžete, a država ne preduzima ništa da zaštiti domaću poljoprivredu. Štaviše, tvrde da potrošači konzumiraju plodove iz dalekih zemalja, izrasle „zahvaljujući“ brojnim pesticidima, koje su lepe za oči, ali štetne za organizam.
„Sve što mi proizvedemo mnogo je zdravije, jer ne upotrebljavamo hemiju, a i voda i zemlja nisu zagađene. Uprkos tome, povrća i voća uvozimo mnogo, iako izuzetno velike količine sami proizvedemo. Mi smo šljive izvozili u Nemačku, ali Nemci štite svoje proizvođače, pa su nam uveli carine. Postavljam pitanje: zašto i naša država ne štiti nas“, kategoričan je Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i stočara RS. Njegovo mišljenje deli i Enes Hasanović, sekretar Udruženja poljoprivrednika BiH, Sektor Tuzlanskog kantona, koji kaže da politika koja se zagovara u BiH ne misli o razvoju poljoprivredne proizvodnje.
„Svi su izgubili obraz, sede i smeju se, a poljoprivrednici se muče. Osim toga, nijedna banka u državi neće da stane iza voćara, povrtlara, stočara… Šanse da se borimo sa zemljama u okruženju nemamo, a pogotovo sa državama članicama Evropske unije. U EU se za podršku poljoprivredi ulaže do 44 odsto budžeta, a kod nas ni dva procenta“, kritikuje Hasanović.
S druge strane, u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS kažu da na uvoz ne mogu direktno da utiču, ali da zato domaće poljoprivrednike pomažu sredstvima kojim raspolažu. Poljoprivrednici, međutim, tvrde da pomoć koju dobijaju od vlasti nije dovoljna, pa pozivaju potrošače da u trgovinama i na pijacama trgovce pitaju gde su ubrani poljoprivredni proizvodi koje kupuju, i to iz dva razloga: pošto su domaći zdraviji, ali se i njihovom kupovinom podržava bh. poljoprivreda.
