Matične ćelije: I lek i opasnost
Transplantacija matičnih ćelija može biti uspešna za obolele od određenih bolesti, ali i rizična za pojedine pacijente. Oko 2.500 uzoraka čuva se u četiri strane banke.
U četiri strane banke, koje su otvorile kancelarije u Srbiji, dosad je dato na čuvanje više od 2.500 uzoraka matičnih ćelija iz pupčanika. To je više zalog za budućnost, nego što bi u ovom trenutku moglo da bude lek. Jer, matičnim ćelijama, bar zasad, ne može da se leči čak 100 bolesti, kao što tvrde u privatnim bankama.
Ćelijama hematopoeze (iz kostne srži, periferne krvi ili pupčanika), uspešno se tretiraju određene bolesti krvi, kostne srži, neki tumori… Sve drugo je još u eksperimentalnoj frazi, a stručnjaci za ćelijsku terapiju upozoravaju da su procedure na koje, recimo, nepokretni pacijenti iz Srbije pojedinačno idu u Kinu, čak i nedovoljno bezbedne.
Pacijenti se na transplantaciju matičnih ćelija u inostranstvo o trošku države upućuju samo sa indikacijama za koje je naučno dokazano da ova terapija deluje.
– Prošle godine je o trošku Fonda na lečenje matičnim ćelijama u Italiju upućeno 14 osiguranika – kaže Sanja Mirosavljević, portparol Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. – To su bila deca i odrasli pacijenti sa hematoonkološkim oboljenjima za koje je potrebna transplantacija matičnih ćelija kostne srži od nesrodnog davaoca.
Takva intervencija u Institutu za majku i dete državu košta oko 80.000, a u inostranstvu i do 300.000 evra. Od 1997. godine u Institutu za majku i dete transplantacija matičnih ćelija hematopoeze urađeno je 139 pacijenata. Ne zna se, međutim, koliko je pacijenata i zbog kojih sve bolesti samostalno išlo u inostranstvo, jer idu uglavnom tragom informacija sa interneta, o svom trošku, ili uz pomoć donatora. Prema onome što se zna, u Kinu je pre nekoliko godina prva otišla Dragana Rodić iz Niša, koja je posle saobraćajne nesreće ostala nepokretna.
– Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze je deo savremenih terapijskih protokola za lečenje leukemija grupe visokog rizika, nekih tumora limfnih čvorova, nekih oblika slabosti kostne srži, samo nekih urođenih bolesti imunog sistema, i nekih solidnih tumora – kaže za ”Novosti” dr Dragana Vujić, načelnik odeljenja za transplantaciju kostne srži u Institutu za majku i dete.
– Druge indikacije za primenu matičnih ćelija su u eksperimentalnoj fazi, a to znači da je potrebno vreme za donošenje zaključka o efikasnosti njihove primene na primer u lečenju infarkta miokarda, povreda kičmene moždine i drugog. Ovaj vid lečenja nije bezopasan, jer u stručnim radovima ima i podataka o pojavi tumora kod osoba koje su na ovaj način lečene.
SAMO ZA ČUVANJE 1.800 EVRA
I dok mnogi o davanju matičnih ćelija na čuvanje i ne razmišljaju, što zbog nepoverenja, što zbog 1.800 evra, koliko košta da se ćelije čuvaju 20 godina, drugi su u dilemi: da li one stvarno mogu da leče gotovo 100 bolesti.
– Da li je opravdano raditi nešto ako je verovatnoća da će to biti iskorišćeno manja od 0,004 odsto – pita se i dr Vujić. – Ako su ostavljene ćelije iz krvi pupčanika, iz njih nastaju samo ćelije krvi, a ako ta osoba oboli od leukemije, davanje njenih ćelija nije opravdano. Potrebno će biti da dobije ćelije druge osobe.
