Lokalna samouprava unapređuje agrar
Lokalna samouprava u Vojvodini značajno utiče na razvoj agrara. Na terenu je mnogo pozitivnih primera, a ohrabruje i činjenica da se u manjim sredinama, osim komunalnih, sve češće rešavaju i poljoprivredni problemi.
Za unapređenje poljoprivrede nisu bitne samo podsticajne mere države. Naravno, valjalo bi da je novca više, ali treba što više iskoristiti i ono što mogu da urade poljoprivrednici u lokalu, odnosno njihovi predstavnici. A baš se tu dešavaju pozitivne promene, kaže direktorka Fonda za razvoj Vojvodine Snežana Repac.
Privredne teme „Meni je drago da se sa samo komunalnih, prešlo na privredne i na poljoprivredne teme, čime je potencijalnim korisnicima olakšan pristup sredstvima iz pokrajinskog i republičkih fondova“, kaže ona.
Dobar primer povezivanja Pokrajinskog fonda, prerađivača i primarnih proizvođača predstavlja opština Vrbas. „Treba vratiti tradiciju proizvodnje hrane u mesta koja su po tome prepoznatljiva. Naša je želja da velike mesne industrije koje još postoje, naprave kooperantsku bazu kroz saradnju sa opštinom i Fondom“, kaže Repac.
A do nedavno, u vrbaskom ataru, zbog dugogodišnje krize u stočarstvu, mnogi farmeri zatvarali su farme. Danas, međutim, uz ideju o osnivanju Fonda za poljoprivredu, lokalna samouprava podstiče upošljavanje sve više uzgajivača svinja. Uslužni tov za poznatog kupca, ohrabrio je poljoprivrednike da zanove farme svinja, kaže predsednik Opštine Željko Vidović.
Beskamatna sredstva
„Proizvođači nisu radili 6 do 7 godina, pa im kapaciteti nisu kao nekadašnji. Potreban im je bio novac koji je obezbedio Fond za razvoj, a mi ćemo za uzgajivače platiti kamatu. Tako će farmeri raspolagati sa beskamatnim sredstvima, što je od velikog značaja za razvoj stočarstva“, ističe on.
„Poljoprivrednici znaju svoj posao, samo im treba pomoći da to i pokažu. Zato je ugovor sa velikim prerađivačem o uslužnom tovu dobar za sve“, kaže proizvođač svinja u Vrbasu Drago Zukić.
On je nedavno potpisao ugovor sa kompanijom Karneks o saradnji, odnosno uslužnom tovu svinja.
„Veliki prerađivači imaju interes jer nam prodaju hranu koju inače koriste na svojim farmama, a mi isporučujemo tovljenike. Na taj način, mali farmeri dobijaju sigurnost koja im je neophodna“, zaključuje Zukić.
Dobrih primera, naravno, ima još. Uz Sremsku Mitrovicu i Inđiju, manje razvijene opštine kao što je Bela Crkva, trudile su se da privuku novac i obezbede što bolje uslove za rad poljoprivrednika. Jer, put do bogate opštine, izvesno, vodi preko gazdinstva bogatog paora.
