Morska trava bi uskoro mogla da nestane
Jednoj od najvećih ubica ugljen-dioksida, podvodnoj poljani od morske trave, preti opasnost da u idućih nekoliko godina nestane za šta su odgovorni nekontrolisan broj jahti, smeće u morima i zagrevanje klime.
„Ovde raste dosta morske trave na morskom dnu. To se prepoznaje po tamnoplavoj svetlucavoj vodi. Morska trava je pravi filter za ugljen-dioksid. Hektar morske trave pretvara pet puta više ugljen-dioksida u kiseonik od hektara tropske šume u Amazoniji“, izjavio je Karlos Duarte iz balearskog Instituta za istraživanje Sredozemnog mora za nemački držvani radio „Deutsche welle“.
Morska trava vezuje širom sveta oko 100 miliona tona ugljenika godišnje, otprilike koliko Nemačka emituje za šest meseci. Akumulirani ugljenik morske cvetnice (morska trava Sredozemnog mora) čvrsto opkoljavaju na morskom tlu čime ga izdvajaju iz ugljeničnog ciklusa. To se dešava kada stari delovi biljke budu prekriveni sedimentom.
Oko Baleara su ti depoi ugljenika iz ostataka morske trave delom debeli i do 10 metara, objašnjava morski biolog Karlos Duarte. „Važno je da ljudi znaju da nije reč o algi, već o biljci. Ona je pravo bogatstvo: to je najstarije živo biće na planeti koje jako sporo raste. Morska trava je važna za naš ekosistem, za naše celokupno društvo“, istakao je on.
Morska trava je životni prostor za mnoge ribe i puževe. Povrh toga štiti obalu od erozije. Takođe, biljni tepisi uzimaju mnoge hranljive sastojke koji preko mora i atmosfere dospevaju u more. To mnoštvo hranjivih sastojaka potiče, na primer od izduvnih gasova. Morska trava vezuje te hranjive sastojke, čime štiti more od prekomernog đubriva i održava vodu čistom.
Proteklih godina su se poljane od morske trave smanjivale godišnje širom sveta za tri odsto. Neprijatelj broj jedan danas je sve toplija klima, ali i turizam i brodovi.
„Moramo promeniti naše životne navike. Ako to ne uradimo, more će za 50 godina imati prljavu tamnu boju, više neće rasti morska trava, a kvalitet vode će biti loš“, istakao je Karlos Duarte.
