Država razmatra uvođenje dodatnog plaćanja za zdravstveno osiguranje

Država razmatra mogućnost da građanima uvede dodatno plaćanje zdravstvenog osiguranja ili da u suprotnom snose 20 odsto troškova svih dijagnostičkih i terapijskih procedura koje tokom lečenja obavljaju. Osim toga, može se očekivati i pooštravanje uslova za odlazak na pojedine dijagnostičke preglede.
 
Direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, prof. dr Aleksandar Vuksanović kaže za „Blic” da je cilj da se obezbedi više novca za zdravstvo i da je uvođenje dodatnog zdravstvenog osiguranja jedno od mogućih rešenja. On objašnjava da su i u hrvatskom zdravstvu napravljeni isti rezovi „pa sada njihov sistem funkcioniše stabilno”.

– I Nemačka, Francuska i Slovenija imaju tu mogućnost. Nemoguće je da jedna mnogo siromašnija Srbija ne traži rešenje u tome. U ovom trenutku bogatije zemlje smanjuju potrošnju, jer njihovi sistemi ne mogu da izdrže. Nema sumnje da i mi moramo poći istim putem kako ne bi došlo do kolapsa. Činjenica da imamo kašnjenje isplata za lekove i da na još nekim pozicijama probijamo budžet pokazuje da smo možda potrošili više nego što možemo. To za sada neće dovesti do kolapsa sistema, ali postoji crveni signal da moramo nešto uraditi – objašnjava dr Vuksanović.

U RFZO-u kažu da sa Vladom Srbije i Ministarstvom zdravlja zajednički traže rešenja da se poboljša kontrola uplate doprinosa.

– Sada se dešava da firme koje dobro rade uopšte ne uplaćuju doprinose. Nije do nas da uterujemo dugove, ali moramo da sakcionišemo takvo ponašanje. Suština svega je da se novac koji imamo racionalno troši. Minimalna uplata za zdravstveno osiguranje je oko 2.000 dinara, koju uplaćuje najveći broj ljudi – kaže dr Vuksanović.
Vuksanović kaže da iz tih razloga zdravstveni sistem u Srbiji u narednim mesecima očekuje racionalizacija.
– Struka će definisati prioritete koje će državni sistem morati u potpunosti da finansira i koje su to pozicije gde može doći do racionalizacije. Tako će iz svake oblasti medicine lekari dati svoje predloge, a za mesec dana ćemo razgovarati i pronaći rešenja – objašnjava dr Vuksanović.

Promene se mogu očekivati kod upućivanja pacijenata na magnetnu rezonancu, skener i ultrazvuk, ali i kada je reč o biohemijskim analizama.

– Činjenica je da se veliki broj analiza radi i kada nema potrebe za tim. Proveravamo nivo masnoća u krvi i kada za tim apsolutno nema medicinskog opravdanja. Novac koji se za to izdvaja u takvim slučajevima je utrošen nepotrebno. I zato je struka ta koja će reći kada i koje analize treba da se rade. Na primer, ne mora se raditi glikolizirani hemoglobin kod dijabetičara na svakih 15 dana ili da se proverava masnoća u krvi nakon 20 dana držanja dijete – ističe dr Vuksanović.

On objašnjava i da se upućivanje na magnet i skener u mnogim slučajevima radi na zahtev pacijenata i često nepotrebno, zbog čega će se i to racionalizovati. A da li će to da nas vrati korak unazad kada je reč o dijagnostičkim mogućnostima, dr Vuksanović kaže da su to primeri racionalnog trošenja novca koji važe u svim zemljama.

– Nemoguće je da se u jednoj Nemačkoj ili Engleskoj uradi magnet ili skener a da pre toga nisu obavljene dijagnostičke procedure koje su jeftinije. Jer, to je sve ekstremno skupo. Tako će i kod nas struka definisati kada je indikovano da se uradi magnet ili skener, ali i koje su to dijagnostičke procedure koje se treba uraditi pre toga – objašnjava dr Vuksanović.