Ekonomist: Rat jajima između BiH i Hrvatske?
Trgovinski sukobi na Balkanu mogu biti vesnici rata, piše Ekonomist i podseća da je Austrougarsko carstvo 1906. odlučilo da zabrani izvoz svinjetine iz Srbije.
Malo upamćena epizoda, nazvana Rat svinja, bio je jedan u nizu takvih sukoba u godinama koje su dovele do atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu i kataklizme koja je usledila, navodi londonski list.
Ekonomist piše da stoga valja skrenuti pažnju na Rat jajima koji je na pomolu između Bosne i Evropske unije, ili preciznije – Hrvatske. Kada Hrvatska prvog jula 2013. postane članica EU, njene granice sa Slovenijom i Mađarskom postaće beznačajne. Međutim, onda će njene druge granice (sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom) postati spoljašnje granice EU.
Dve od tih granica nisu previše bitne: granica Srbije sa Hrvatskom je relativno kratka, a crnogorska je mala.
Kada te zemlje budu izvozile mlečne proizvode, jaja i meso (uključujući srpski specijalitet – svinjetinu), sve one će imati pečat Evropske agencije za standarde hrane, koja će oceniti da li njihovi proizvodi ispunjavaju uslove za izvoz u uniju.
Bosna je druga priča. Niko se ne može složiti šta je čiji zadatak. Republika Srpska stalno zahteva da praktično sve bude odrađeno na nivou „entiteta“, dok Bošnjaci žele da se to reši na državnom nivou. Prihodi od poljoprivrede u Bosni čine otprilike 10 odsto BDP-a, u odnosu na samo dva odsto– koliko je prosek u EU. Međutim, ukoliko se nešto vrlo brzo ne promeni, značajan izvoz bosanskih mlečnih proizvoda, mesa i jaja u Hrvatsku moraće da prestane kada se ona pridruži EU.
Još gore, od jula 2013. samo dva prelaza na 1.010 km granice biće opremljeni za kontrolu izvoza prehrambenih proizvoda. To će biti teško za mnoge male proizvođače – dodatni troškovi transporta bi mogli uništiti njihove poslove.
Hrvati su svesni tog problema. Dug put do graničnih prelaza pogodiće i njihov izvoz u Bosnu. Oni se nadaju da će od novca EU nakon 2013. otvoriti nove prelaze.
