(FOTO) Novi turističko-poslovni kompleks na Zlatiboru
Zlatibor bi uskoro trebalo da dobije novi turističko-poslovni kompleks vredan 20 miliona evra. Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina rekao je za portal E-kapija da bi izgradnja multifunkcionalnog kompleksa na mestu sadašnje zlatiborske autobuske stanice mogla da počne na proleće 2012. godine.
„Na najboljoj lokaciji na Zlatiboru, u samom centru poznatog turističkog odredišta, planiramo da otvorimo novi tržni centar. Tu lokaciju ćemo oglasiti na licitaciji kako bismo našli investitora koji je spreman da ulaže u ovaj kompleks. Već su nam se javljale kompanije koje imaju turističke sadržaje na Zlatiboru, kao i one koje su zainteresovane za ulaganje u turizam“, rekao je Stamatović.
Čeka se usvajanje Plana generalne regulacije naseljenog mesta Čajetina sa naseljenim mestom Zlatibor, inače su u opštini očekivali da izgradnja ovog kompleksa počne ove godine. „Već šest meseci čekamo da nam Ministarstvo prostornog planiranja da saglasnost za Plan generalne regulacije kako bismo mogli da nastavimo realizaciju ovog projekta. Očekujemo da ćemo saglasnost konačno dobiti u decembru, tako da izgradnja može početi na proleće sledeće godine“, objašnjava predsednik Opštine.
U okviru kompleksa, površine 6.885 m2, biće smešten tržni centar, garni hotel sa oko desetak luksuznih apartmana, „otvorena kuća“ gde će biti opštinska administracija, a krov će biti uređen kao park.
Odlučili smo se za pristup koji će u maksimalnoj meri omogućiti uklapanje u prirodno, planinsko okruženje. Analiza morfologije terena ukazala je na postojanje relativno ravne parcele sa izraženim podizanjem terena na jugoistočnom uglu. Ovakav pad iskorišćen je, tako da je najviša kota na uglu predviđena za poziciju glavnog ulaza u tržni centar. Ostali uglovi, namenjeni su pozicijama ulaza za preostale dve važne grupe sadržaja: severoistočni za administrativnu funkciju Otvorene kuće Zlatibor, a jugozapadni za garni hotel i rampu koja se spušta u podzemnu garažu. Predviđen je još jedan ulaz u tržni centar i to na sredini severne strane kompleksa, objašnjava arhitekta Vladimir Stevanović, član autorskog tima koji je uradio idejno rešenje ovog projekta.
U podzemnom delu biće smešten parking, a prizemlje bi trebalo da sadrži – ulazni foaje garni hotela, restoran, ulazni hol Otvorene kuće Zlatibor sa prijemnim pultom, galerijski prostor za povremene postavke u okviru hola, ulaze za tržni centar, i lokale veće kvadrature kao što je market, salon nameštaja, prodavnica elektronskih uređaja i aparata za domaćinstvo.
Prvi sprat ima jedan ulaz i to je glavni ulaz tržnog centra na najatraktivnijoj, ugaonoj, izdignutoj poziciji. Prolaskom kroz vetrobran otvara se unutrašnji javni holski prostor u kome su smešteni lokali srednje kvadrature 100-300 m2, kao i posebna vrsta prodaje – prodajni punktovi ili štandovi, objašnjava Stevanović.
Štandovi će biti postavljeni u okviru hola, po standardu za štandove u tržnim centrima. Razlog za njihovo uvođenje je potreba da lokalno stanovništvo ponudi svoje autohtone rukotvorine jer Zlatibor je poznat po proizvodima od vune i pletenog pruća, čajevima i suvenirima.
Na prvom spratu u sklopu garni hotela se nalaze isključivo sobe i apartmani, dok je u okviru Otvorene kuće Zlatibor smeštena sala za konferencije sa pratećim sadržajima. U prostoru na drugom spratu biće smešteni društveni, sportski i kulturno-komunikacioni sadržaji, kao što su knjižara, medijateka, bioskop – navodi autor rešenja.
krov je pod nagibom i pruža mogućnost ostvarivanja raznolikih funkcija – letnji bioskop, dečje igralište, park, zimi možda i skijanje i sankanje. Svojom konstrukcijom i rasporedom slojeva zeleni krovovi aktivno učestvuju u letnoj toplotnoj zaštiti. „Guttengarten“ krovne rešetke sprečavaju zemlju da se kreće u smeru pada krovnih ravni.
Fasada je dupla, sa staklenim površinama preko kojih idu drvene šipke u vidu šalona. Brisoleji „Solfis“ su fasadni sistem za zaštitu od sunca koji se primenju kao integralni deo fasade. Izrađeni su od aluminijumskih lamela različitih dimenzija i mogu biti horizontalni i vertikalni, fiksni ili pomerljivi. Lamele mogu biti drvene, od tikovine, kao i sa bakarnom završnom obradom. Pomeranje lamela je, najčešće, pomoću elektromotora, sa mogućnošću primene potpune automatike – navodi Stevanović.
Autori ovog kompleksa su Jasna Drakulović, Vladimir Stevanović, Jelena Petrov, Katarina Živković i saradnica Biljana Angelovski.
