(VIDEO) U Nigeriji „niče“ prvi kvart od plastičnih boca
U Nigeriji u gradu Elva niče prvi kvart sa kućama izgrađenim od plastičnih boca.
I mada do završetka izgradnje ima još dosta vremena, gradilište je već postalo lokalna atrakcija, koju redovno posećuju turisti, a čak i funkcioneri nigerijske vlade dolaze kako bi se svojim očima uverili da je problem nedostatka stambenog prostora moguće rešiti na ovaj čudan način. Tih 25 zgrada, podignutih na zemlji koju je kupio jedan grčki biznismen, postaće kompleks ekoloških kuća, namenjenih za izdavanje lokalnom stanovništvu.
Za podizanje svake od kuća – u kojima ima po jedna spavaća i dnevna soba, kupatilo, kuhinja i toalet, upotrebljava se oko 7.800 plastičnih boca. Tehnologija izgradnje je rentabilna i izuzetno prosta – radnici prazne boce pune peskom, zatvaraju ih i zidaju“ zid kružnog zdanja, tradicionalnog za sever Nigerije. Umesto maltera, graditelji upotrebljavaju rastvor gline koji se na suncu suši.
Prema oceni stručnjaka Odeljenja za razvoj obnovljivih izvora energije, izgradnja ovakvih ekoloških kuća košta tri puta manje od izgradnje kuća od betona i cigle, a od flaša ispunjenih peskom moguće je graditi čak trospratnice. S druge strane, u takvim kućama nikada neće biti pretoplo – pesak u bocama štiti stanare od visokih spoljnih temperatura. Zidovi su čak i neprobojni za metke – što nije malo važno u nemirnim severnim oblastima te zemlje.
Tehnika izgradnje prilično je rasprostranjena i poznata. Jednu od prvih takvih kuća od flaša“ podigao je Amerikanac Viljem Pek u gradu Tonopa u Nevadi 1902. godine od 10.000 pivskih flaša. Opstala je do 80-ih, do kada se već dogodio pravi bum flašne arhitekture“ na različitim kontinentima.
Instrukcije koje mogu da pomognu svakom ko želi da izgradi kuću od plastičnih boca razradio je nemački inženjer Andreas Fres, čija je tehnologija eco-tec“ sa uspehom primenjena u Hondurasu, Kolumbiji, Boliviji. Prednosti ovakvog načina gradnje su jeftinoća, čvrstina i dugotrajnost flaša. Potrebno je sakupiti najmanje 8.000 boca, koje mogu da budu različitog oblika i razmera, treba i dosta suvog peska, kojim se flaše pune i zatvaraju. Povezuju se mešavinom zemlje, gline i opiljaka uz dodavanje malo cementa. Zidovi se mogu malterisati i iznutra i spolja.
Od flaša se, međutim, ne zidaju samo kuće, pa su tako na Tajlandu oko 600 kilometara severozapadno od Bangkoka monasi podigli budistički hram od milion prerađenih pivskih flaša. Izgradnja je bila jeftinija, ekološki čistija, a monasi su tako rešili i problem potencijalnog smeća!
