Klaus: Evropa mora da prođe kroz tranziciju

Nakon ocena šefice Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard da zbog svetske ekonomske krize ova decenija može biti „izgubljena“, češki predsednik Vaclav Klaus smatra da Evropa mora da prođe kroz sistemsku tranziciju kao što su to učinile postkomunističke zemlje, jer će u suprotnom postati „periferija sveta“.

Po oceni češkog predsednika, jedan od uzroka sadašnje dužničke i finansijske krize koja se preliva i na članice Unije van zone evra je pogrešno sistemsko ustrojstvo EU.

„Slično kao u komunizmu, u njemu vlada diktatura politike nad ekonomijom„, napisao je Klaus za češki nedeljnik Tiden i upozorio da EU mora da prođe kroz sistemsku tranziciju, onako kako su je prolazile istočnoevropske članice posle pada komunizma.

„Ako bih bio racionalni pesimista, a ne neosnovani optimista plašim se da Evropu, a i nas sa njom, čeka izgubljena decenija, slična onoj kakvu je preživeo Japan 1990-tih godina prošlog veka. Decenija bez privrednog rasta, decenija stalnih smanjenja troškova i kriznih paketa, decenija socijalnih nemira“, napisao je Klaus.

„Ukoliko Evropa želi da stane na noge, mora temeljno da se promeni. Kažimo to jasno: ili će u Evropi što pre biti sprovedena takva tranzicija, ili će Evropa postati periferija sveta koji se dinamično razvija. Evropski političari ne uviđaju da EU stoji na sudbinskoj raskrsnici i misle da su im dovoljne kozmetičke intervencije“, poručio je češki predsednik.

Češki predsednik predložio je u komentaru za današnji Tiden i recept za rešenje krize – povratak odlučivanja iz Brisela na nivo nacionalnih država. „Politika može da bude samo tamo gde je demokratija, na nivou država. Na nivou kontinenata ne može da se vodi politika. Pretpostavka za politiku i demokratiju je narod. A nikakav evropski narod ne postoji“, zaključio je Vaclav Klaus.

Klaus, koji je po obrazovanju ekonomista, otkrio je jednostavan uzrok sadašnje dužničke krize – to da je Evropa prihvatila model u kome zahteve pojedinaca, interesnih grupa, pa i država ne vezuje za efikasnost privrede. „Dužničku krizu je donela mogućnost da na kratak rok mogu da imaju neizbalansiran budžet. Ništa drugo ni manje ni više tajanstveno iza toga nema“, napisao je Klaus.